Stiglo je hladno vreme, napolju je vlaga, a veša ima na pretek. Ako nemate mašinu za šušenje, ne preostaje vam ništa drugo do da ga sušite u kući. Ipak, ovo često može da bude veoma loša odluka
Zbog hladnoće, više i velike vlage u poslednje vreme retko ko suši veš napolju. Ali da li ste znali da način na koji sušite odeću u zatvorenom prostoru može ozbiljno uticati na vaše zdravlje?
Sušenje mokrog veša na sušaču u prostorijama bez dobre ventilacije, kao i sušenje na vrućim radijatorima može povećati vlažnost vazduha i podstaći razvoj buđi, koja je povezana s brojnim zdravstvenim problemima.
Kako nastaje buđ i zašto je opasna?
Buđ se obično pojavljuje u obliku crnih ili zelenih fleka na zidovima i praćena je karakterističnim ustajalim mirisom. Radi se o gljivicama koje stvaraju sitne čestice, spore. One uspevaju u vlažnim i hladnijim prostorima, pa zato buđ najčešće nalazimo u kupatilima ili na vlažnim zidovima.
Najčešće vrste koje se javljaju u domaćinstvima su penicillium i aspergillus. Iako svakodnevno udišemo male količine spora, naš imuni sistem ih obično brzo prepoznaje i uništava. Ćelije u plućima (makrofagi) imaju zadatak da “pojedu” sve što bi moglo biti štetno, uključujući i ove spore.
Za koga je buđ najopasnija?
Problem nastaje kod osoba čiji je imuni sistem oslabljen ili već imaju probleme sa plućima — kao što su astma, cistična fibroza ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Kod njih spore mogu izazvati ozbiljne infekcije i pogoršati postojeće bolesti.
Kod osoba sa astmom, spore mogu pokrenuti upalu disajnih puteva, što otežava disanje. U ekstremnim slučajevima, gljivične spore mogu čak blokirati disajne puteve stvarajući lepljive čvorove u plućima koji uzrokuju unutrašnje krvarenje.
Rastuća otpornost na lekove
Gljivice poput aspergillusa leče se antifungalnim lekovima zvanim azoli, koji sprečavaju razvoj gljivičnih ćelija. Ipak, u poslednjih nekoliko godina primećen je porast otpornosti na ove lekove, što značajno otežava lečenje.
Jedan od razloga je što se isti tip antifungalnih lekova koristi i u poljoprivredi, za zaštitu useva od gljivičnih infekcija. Na taj način se u prirodi razvijaju otporniji sojevi gljivica, koje kasnije mogu inficirati i ljude.
Naučnici upozoravaju i da klimatske promene doprinose ovom problemu, jer više temperature pomažu gljivicama da postanu otpornije i sposobne da prežive i na temperaturi ljudskog tela.
Zdrav dom = manje buđi
Iako većina ljudi neće imati problema sa povremenim izlaganjem sporama, dugotrajna i jaka izloženost može biti kobna čak i za zdrave osobe.
Tragičan primer je slučaj Avaba Išaka, dvogodišnjeg dečaka koji je 2020. preminuo u Velikoj Britaniji zbog teške izloženosti buđi u stanu sa vlagom. Njegova smrt dovela je do usvajanja Avabinog zakona koji obavezuje stanodavce da odmah reaguju na vlagu i buđ u stanovima koje izdaju.
Kako se zaštititi?
Da biste sprečili razvoj buđi u kući:
- Redovno provetravajte prostorije.
- Koristite odvlaživač vazduha ako je vlažnost visoka.
- Ako sušite veš unutra, koristite grejani stalak ili sušilicu.
- Izbegavajte da držite mokar veš u zatvorenom duže vreme.
- Čak i male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno smanjiti rizik od buđi i sačuvati vaše zdravlje.
Bonus video:
Najčešća greška u higijeni zuba