Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je praznik koji se slavi 7. septembra, oduvek je bio dan pun tradicije i simbolike
Na ovaj dan ljudi su nekada verovali da priroda otkriva svoje tajne, lekovito bilje se bere, a u mnogim krajevima pravila su stroga, ko bi prekršio običaje, smatrao se nesrećnim.
Poseban značaj imala je i simbolika vode i svetlosti, na večernjim molitvama palile su se sveće, a domaćice su pratile znakove u prirodi za zdravlje i prosperitet porodice.
Običaji su uključivali i spremanje jesenjih zaliha, berbu poslednjeg voća i povrća, ali i rituale koji su imali zaštitnu moć: verovalo se da Sveti Jovan čuva dom od bolesti i nesreće.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne radi se ništa od teških poslova, ni na njivi, ni u kući.
Na ovaj dan se sprovodi strogi post, ne jede se i ne pije ništa crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja. Ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe.
Danas ne valja uzimati nož u ruke. U istočnoj Srbiji veruje se da na Usekovanje čak treba skidati i crveni konac sa ruke, koji prema sujeverju onome ko ga nosi ostalim danima donosi sreću.
U nekim krajevima, deca su skupljala bilje i travke za „čudesne mešavine“ koje su čuvale kuću tokom zime.
I danas, ovaj praznik može biti inspiracija da se povežemo sa prirodom, očuvamo običaje i priredimo male rituale zahvalnosti za plodove zemlje i mir u domu.
Bonus video:
Običaji za treći dan Božića