Jednu stvar treba izbegavati do mraka: Stari srpski običaji na Spasovdan, najsrećniji dan u godini

Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan veliki je hrišćanski praznik za koji se veruje da donosi spas od nevolja i bolesti, posebno najmlađima.

U srpskom narodu je poštovanje Spasovdana pojačano u vreme cara Dušana, koji je svoj Zakonik obnarodovao baš na ovaj praznik 1349. godine, a potom je Dušanov zakonik dopunjen na Spasovdan 1354.

Jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika, a veruje se da se Bog na ovaj dan spasao od loših ljudi vaznesenjem na nebo.

Narodna verovanja na Spasovdan

 

• Na Spasovdan pre zore Krstonoše pohode zapise, odnosno osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
• Muškarci se ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju.
• Preko dana se ne spava da se ne bi dremalo cele godine.
• Veruje se da je Spasovdan najsrećniji dan u godini i da se na praznik ne radi nikakav težak posao.
• Provodi se u odmoru i s porodicom.
• U prošlosti je postojao običaj da se pre izlaska sunca kupa u reci ili moru i da se tek na Spasovdan pije prvo mleko od muže u godini.
• Odlazi se u crkvu, a posle izlaska domaćini vode goste kući na bogat ručak.

 

BONUS VIDEO

Zašto se ne primenjuje Milankovićev kalendar