"I sad je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa!" Ljubav Steva Žigona prvo je bila zabranjena, a razdvojila ih je tek smrt

Slavni jugoslovenski glumac Stevo Žigon, koji je rođen u Ljubljani na današnji dan, 8. decembra 1926, bio je i ostao jedan od najcenjenijih umetnika na našim prostorima.

Nakon studija u Lenjingradu, diplomirao je glumu na beogradskoj Akademiji za pozorišnu umetnost, gde je bio i jedan od prvih asistenata. Upravo je tu pronašao ljubav svog života, ženu čije je ime zauvek neraskidivo vezano za njegovo, jednu od najlepših i omiljenih glumica u Jugoslaviji – Jelenu Jovanović, koju danas pamtimo kao Jelenu Žigon.

Kada su se tek sreli davne 1950, Jelena je bila studentkinja, dok je Žigon radio kao asistent na katedri za glumu.

– U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom – ispričala je Jelena godinama kasnije.

 

Nakon što su se postepeno rađale simpatije, a potom i ljubav, došao je trenutak da Stevo upozna porodicuj Jovanović, a tu mu je u pomoć pritekla – violina. On je poneo instrument koji mu je spasao život dok je tokom ratnih godina bio u koncentracionom logoru Dahau, u nadi da će mu ona značiti pri tom prvom susretu. U tom trenutku Žigon je poslao desetine pisama Jeleni, ali bez potpisa, jer njihova ljubav nije bila moguća pošto je bio asistent na Akademiji.

Ispostavilo se da mu je violina zaista pritekla u pomoć, a godinama kasnije, nakon što je Jelena završila studije i počela da gradi glumačku karijeru, oni su postali bračni par. Venčali su se 1958. godine, koju je Stevo Žigon smatrao sudbonosnom u njegovom životu.

– Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako – Jelena Jovanović minus Žigon – našalio se glumac jednom prilikom.

Posle deset godina dobili su i ćerku Ivanu, danas takođe poznatu glumicu. Kako su pričali, Žigon nikad nije prestao da se udvara svojoj Jeleni i često je pričao o njenoj lepoti.

 

– Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena... I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: "Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane". I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: "Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa" – objasnio je glumac.

On je pričao da svoj suprugu ne voli već obožava, kao i da je brak s Jelenom Žigon nešto najbolje što mu se dogodilo.

– Ženu treba uvek obožavati. A onda, cela umetnost nije ništa drugo do obožavanje žene. Bez žene – nema glume – istakao je.

– Ja sam se oženio u 31. godini, dakle kad sam u svemu bio stasao, kad sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija, a i dobit. Njeno poreklo od Katuna i od Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, i duše i tela, to je bila oživotvorena bajka...i ja sam toj predivnoj ženi, a i majci, mnogo zahvalan. Brak sa njom bila je moja najveća sreća. Nije valjda onda čudno što su se iz te sreće rodila onako sjajna deca, sa kojima imam neizmerno dobar, upravo idealan odnos, i malo je ako kažem da se ponosim njima – pričao je glumac.

 

Slavni Stevo Žigon umro je 28. decembra 2005. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Jelena se po odlasku u penziju povukla iz javnosti, pa nismo često imali priliku da je vidimo, ali uvek je pričala o Stevu i čuvala sećanje na njega. Preminula je 10. aprila 2018. godine u Beogradu, a takođe je sahranena na Novom groblju.

 

BONUS VIDEO

Koja predstava uvek pruža drugačiji doživljaj?