Jedna stvar se smatra smrtnim grehom, a ima nekoliko važnih običaja: Kako pravoslavci obeležavaju Mitrovske zadušnice?

Zadušnice su crkveni praznik, na koji vernici posećuju grobove svojih bližnjih i mole se za njihove duše, a uvek se obeležavaju u subotu, sa izuzetkom Vaskršnjih zadušnica.

Sutra se među hrišćanima obeležavaju Mitrovske zadušnice, uoči dana Svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog, koji se obeležava 8. novembra.

Običaji na Mitrovske zadušnice

Najvažniji deo sećanja na mrtve je Proskomidija, pomen za preminule, a Crkva je ustanovila i zadušnice, kao dan kada se izlazi za groblje i sećamo pokojnika.

Tada se osvećuje žito, kadi grob i pale sveće za duše mrtvih, a uz to se grob obavezno uređuje.

Kako se obeležavaju zadušnice?

 

• Važan deo obeležavanja zadušnica je žito, koje se nosi jer je simbol smrtnog tela i besmrtne duše, a podseća na Hristove reči da "zrno tek kad umre donosi rod, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca".
• Tu je i sveća, koja simboliše Isusovu svetlost, a ona je mala žrtva Bogu, koji je svog sina žrvovao za čovečanstvo. Postoji verovanje da će, ako se ne zapali sveća, duše mrtvih provesti godinu dana u mraku.
• Crno vino je neizostavan deo rituala na groblju, a sveštenik njim preliva žito, što se povezuje s Božijim milosrđem kojim se rane čiste od grehova.
• Milostinja se obavezno deli na zadušnice, a često se podseća da je uz materijalnu važna i duhovna milostinja, poput, recimo, darovanja duhovnih knjiga.
• Veruje se da se hranom nudi svako ko priđe grobu, čak i ako nije poznavao pokojnika, pošto se na zadušnice niko ne odbija.
• Smatra se da je veliki greh da se neko otera od groba.

 

Hrana na groblju na zadušnice

Vekovima je opstao običaj da se na grob pokojniku nosi hrana, koja se deli sa svima koji su ga posetili, uz obavezno pominjanje da je to za spas duše pokojnika.

 

Kaže se da se valja da svako uzme makar po jedan zalogaj.

Dugo se verovalo da se nosi samo hrana koju su spremale žene, a od dela do dela zemlje se razlikuje šta se donosi: pite, kafe, kuvana jaja, pečenje...

 

Veruje se da narodni – ne crkveni – običaj iznošenja hrane na groblje ima paganske korene, a etnološkinja Vesna Marjanović objasnila je jednom prilikom za Blic da je to vid komunikacije s mrtvima.

 

– U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada "deli" za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima – istakla je ona. – Groblje je sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, te ono predstavlja mesto gde se ta komunikacija i ostvaruje, o svim zadušnicama u toku godine.

 

BONUS VIDEO

Čačani od ranog jutra posećuju Borin grob