Sve teške poslove odložite za drugi dan, a evo šta treba da urade slabi i bolesni
Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra proslavljaju veliki praznik Svetu Petku zaštitnicu žena, dece, starih i bolesnih.
Svetu Petku ne slave samo Srbi već i Grci, Rumuni, Bugari, kao i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. U mnogim domovima ona se proslavlja kao krsna slava, a ovo su običaji koje treba ispoštovati.
Na ovaj praznik treba da se izbegavaju svi fizički teški poslovi, kako u kući tako i oko nje. Ovo važi za sve, a posebno za žene. Naše prabake su verovale da na taj dan nikako ne treba da pere veš, šije i ne sme se raditi težak posao, što se posebno odnosi na žene.
Prema nekom starom običaju, mlade devojke treba da naberu cveće kojim će ukrasiti dom da bi u njemu vladali harmonija, ljubav i mir. Veruje se takođe da na ovaj praznik devojčicama treba obući nove haljinice da bi ih u narednoj godini pratila radost.
Mnogima je Sveta Petka krsna slava. Tada njeno ime domaćini prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejcindan. Potom popiju vodu, sakupljenu s izvora uz manastire posvećene Svetoj Petki. Ta se voda naziva adžijazma. Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
Postoje nekoliko svedočenja o čudima Svete Petke, a u nekim pričama ona teško kažnjava one koji ne poštuju pravila, te na Svetu Nedelju rade. Ljudi koji imaju neki zdravstveni problem treba da odu u crkvu i umiju se na izvoru ili česmi koji se nalazi u blizini hrama Svete Petke.
Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.
S obzirom da se Sveta Petka proslavlja u nedelju, mnogi imaju dilemu da li ovog dana treba postiti. Odgovori se razlikuju u zavisnoti od kraja Srbije u kojem živite. U nekim pravoslavnim zajednicama, posti se na dan Svete Petke, dok se u drugima ne posti. Budući da ove godine pada u nedelju to znači da se ne posti.
Obeležavanje slave
Od slavskog kolača domaćica ili žena-gost koja je prva stigla treba da sačuva mrve. Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuće (ko je ima) ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija. Veruje se da će devojke koje sačuvaju mrvice pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki te noći videti i svoju sudbinu i budućeg muža u snu.
Uveče se izgovara molitva, to čini domaćin kuće, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće ka istoku. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu jer se tako valja.
Protojerej Ljubivoje Stojanović, koji već 25 godina rukovodi Crkvom Svete Petke na Kalemegdanu, kaže da ove godine ponovo očekuju veliki broj vernika pošto ih je prethodne dve bilo manje zbog korone. Mnogi od njih su, ističe, redovni posetioci, koje viđa već četvrt veka.
Bonus video:
Srpska proja na listi najboljih hlebova