U nedelju, 27. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Prepodobnu mati Paraskevu, koja je u narodu poznatija kao Sveta Petka i jedna je od najcenjenijih svetiteljki kod pravoslavaca.
Sutrašnji praznik Prepodobna mati Paraskeva ili Sveta Petka jedan je od važnijih u crkvenom kalendaru, a koliko je ova svetiteljka poštovana pokazuje to što je u pitanju šesta po redu krsna slava po broju porodica koje je slave.
Postoji mnogo običaja koji se vezuju za Petkovdan, kako se ponekad naziva ovaj praznik, a pored onih narodnih, tu je i najvažniji crkveni običaj – molitva Svetoj Petki.
Narodnih petkovdanskih običaja ima napretek, poput toga da se izbegavaju kućni poslovi, što naročito važi za žene, da se obrati pažnja na snove i hoće li se svetiteljka javiti u njima, da se pije adžija, voda sa izvora kraj manastira posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi...
Jedan od najstarijih je, ipak, onaj koji se odnosi na ostatke slavskog kolača za dan Svete Petke.
Mrvice od slavskog kolača za Svetu Petku
Postoji više verovanja u vezi sa mrvama iz slavskog kolača koji je na centralnom delu trpeze za ovaj praznik. Kako je Sveta Petka zaštitnica žena i bolesnih, to posebno važi za njih.
Obično se kaže da domaćica ili gošća koja je prva stigla na slavu treba da sačuva mrve jer one navodno imaju proročke moći. U narodu opstaje običaj da se posle ponoći po tavanu ili ispod kreveta u kući pospu mrvice da bi se prizvali snovi koji predskazuju budućnost.
Kao i za svaki veliki praznik, tu je i verovanje da je ovo posebno važno za mlade devojke, kojima u snu mogu da se jave njihovi budući muževi. Za njih je, kaže tradicija, važno da nakon što pojedu malo slavskog kolača sačuvaju parče i stave ga ispod jastuka da bi sanjale svoju sudbinu u ljubavi.
BONUS VIDEO
Premijera filma "Sveta Petka, krst u pustinji"