Posvetila je život Srbiji, pa umrla na svoj rođendan: Neverovatna priča žene čije ime nikad ne smemo da zaboravimo

Rođena je kao Mejbel Gordon Danlop 13. avgusta 1872. godine u Klarksburgu, u Zapadnoj Virdžiniji, zatim je završila Univerzitet u Čikagu, a potom je dobila stipendiju za studije u Francuskoj i Grčkoj.

Očarana svetom arheologije, upisala ju je u Atini 1901, a ubrzo je upoznala srpskog pravnika i diplomatu dr Slavka J. Grujića, u to vreme otpravnika poslova u Francuskoj. U međuvremenu je u Carigradu srela Elodiju, Engleskinju i suprugu Čedomilja Mijatovića, koja ju je upoznala s impresivnom istorijom Srbije i našom narodnom poezijom.

Već naredne godine, Mejbel se udala za Slavka Grujića i preselila se u Srbiju.

Par je često putovao zbog prirode posla dr Grujića, a pored evropskih metropola tog vremena, obišli su 1913. Staru Srbiju, najviše Kosovo i Metohiju.

 

Svetu je predstavljala Srbiju u najboljem svetlu

Tokom života u Srbiji, pa i dok su stanovali u inostranstvu, Mejbel Grujić najviše se bavila afirmacijom naše zemlje na Zapadu, pre svega u njenoj rodnoj Americi i u Velikoj Britaniji.

 

I "Njujork Tajms" pisao je o "ogromnoj strasti" kojom se ona borila za "svoju usvojenu zemlju", odnosno domovinu njenog supruga. Boravke u SAD koristila je da drži predavanja o Srbiji za tamošnje visoke društvene krugove, a u svim intervjuima je govorila o našoj narodnoj poeziji, bogatoj istoriji, običajima i srpskom narodu, a u tome su joj pomagali mnogi istaknuti članovi elite, uključujući Mihajla Pupina, pa čak i Vudroa Vilsona.

 

Po izbijanju Prvog svetskog rata je pozvala Nikolaja Velimirovića da u 120 gradova Amerike održi 120 govora, kako bi se skupila pomoć i pozvali dobrovoljci za pomoć Srbiji.

Veliko srce Mejbel Grujić kucalo je za Srbiju

Iz Amerike se obično vraćala s velikim prilozima za Srbiju, a potom ih davala Crvenom Krstu i drugim važnim ustanovama, pa ne čudi što ju je Kolo srpskih sestara u znak zahvalnosti izabralo za počasnu članicu.

Mejbel Grujić je, inače, jedna od osnivačica Kola srpskih sestara, društva koje je imalo širok spektar aktivnosti.

 

Uz to je osnovala Odbor gospođa kako bi se prikupio novac za Devojačku školu, zatim s Pupinom u Njujorku Srpski poljoprivredni komitet za pomoć, u Londonu Srpski potporni fond za srpske bolnice, nešto ranije Bolnicu Svetog Jovana i dečiju bolnicu u Nišu i okupila dobrovoljne bolničarke, s njima putovala brodom trećom klasom od Marseja do Soluna da bi uštedele novac i odnele što više narodu, organizovala je rad Američke misije u Srbiji... Iz Berna je slala pakete srpskim zarobljenicima u logorima Austrougarske i Nemačke.

U njenoj biografiji stoji i podatak da je sa mužem preživela povlačenje preko Albanije.

Međutim, nisu samo ratni dani probudili aktivizam u Mejbel Grujić, već je nastavila da pomaže i po završetku Prvog svetskog rata, pa su Slavko Grujić i ona uspeli 1920. godine da od Karnegijeve fondacije dobiju 100.000 dolara za izgradnju Univerzitetske bibliotetke u Beogradu.

 

Potom su tri godine kasnije odnovali letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu, tako što su Grujići kupili dvorac na Jadranu i potpuno ga opremili i prilagodili potrebama doma za decu. Mejbel je bila direktorka i nadgledala funkcioniše li sve kako su zamislili, a kroz ovu ustanovu je tokom prve godine rada prošlo 240-oro dece.

Mejbel Grujić nakon smrti muža

Dr Grujić je preminuo 1937. godine, a Mejbel je ostala u Srbiji sve do početka Drugog svetskog rata. Tada je otišla u Njujork, ali njen dobrotvorni žar nije se gasio, pa je odmah po kraju rata osnovala fondaciju za školovanje dece.

Istoričarka Barbara Tačman tvrdila je da je Mejbel Grujić tokom svetskih ratova bila zadužena za regrutovanje agenata u britansku mornaričku obaveštajnu službu.

 

Preminula je nakon borbe s leukemijom u bolnici u vašingtonskom Džordžtaunu, 13. avgusta 1956, na svoj 84. rođendan.

 

BONUS VIDEO

Istorija srpskog naroda je istorija stradanja