Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova, koji je u crkvenom kalendaru upisan je podebljanim slovima.
Apostol i jevanđelista Jovan je bio jedan od prvih učenika Isusa Hrista, sa svojim bratom Jakovom, a oni su nazivani "sinovima groma".
On je jedini, sa Bogorodicom, ostao pod krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenja.
Zbog svoje odanosti Hristu je bio proganjan, ponižavan i mučen, a tokom boravka na ostrvu Patmos je napisao čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes, gde je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo.
Kada je imao više od 100 godina, svojim učenicima je tražio da mu iskopaju grob u obliku krsta, a zatim je, veruje se, legao u grob i tu je sahranjen. Kada je grob kasnije otvoren, u njemu nije bilo tela.
Običaji na Sv. Jovana Bogoslova
Sveti Jovan Bogoslov se slavi dvaput u toku godine, najpre 21. maja, jer vernici kažu da se na taj dan iz njegovog groba širi lekoviti prah i, danas, 9. oktobra, kada se hrišćani sećaju njegovog upokojenja.
U pitanju je svetac koji je prilično poštovan u srpskom narodu, pa se za Jovana Bogoslova vezuju mnogi običaji i verovanja.
- Jedno od njih je da bi ljudi koji žive na selu trebalo da odmaraju svoju stoku.
- Takođe, postoji i verovanje da žene ne bi trebalo da diraju pletivo, makaze ni igle da miševi ne bi grizli rublje.
- U određenim delovima Srbije posotji verovanje da žene na današnji dan treba da udaraju u ambare da se miševi razlete.
BONUS VIDEO
Zašto Božić slavimo u decembru