Poroku nije umeo da kaže ne, koristio se drugim prezimenom i do kraja života voleo samo nju: Životna priča Pavla Vuisića

Pavle Vuisić jedno je od najvećih imena u istoriji domaće glumačke scene.

 

Premda nije voleo glumu, njegova bogata karijera obeležena je brojnim filmskim i serijskim ulogama koje su postale kultne.

 

Rame uz rame sa Miodragom Petrovićem Čkaljom oživeo je ikonični duo najboljih prijatelja Paje i Jareta i upravo je ovo rola po kojoj je ostao najupamćeniji.

 

Slavni glumac rođen je 10. jula 1926. kao Pavle Vujisić. Ipak, kako ga slovo "j" u prezimenu strašno nerviralo, odlučio je da se potpisuje bez njega, te je tako ostao upamćen kao Vuisić.

 

Mada na mnogim mestima stoji zapis o tome da je rođen u Beogradu, jednom prilikom glumac je istakao kako je njegovo rodno mesto zapravo Cetinje.

 

– Beograđanin sam, jer u njemu desetljećima živim, ali ja sam ipak rođen na Cetinju. Ispravite to – preneo je Yugopapir njegove reči objavljene u jugoslovenskom časopisu "Studio" iz Zagreba

 

Kada mu je bilo tek 18 Pavle je mobilisan i kao deo vojske upućen na Sremski front, gde izgrađuje jake političke stavove pri kojima ostaje do kraja života.

 

Kada je izašao iz vrtloga rata, mladi Vuisić upisuje Pravni fakultet, na kom je uspeo da da čako nekoliko ispita, nakon čega je shvatio da to ipak nije njegov pravi poziv, te je akademsku karijeru nastavio da gradi studirajući svetsku književnost.

 

Ipak, ni ovo školovanje nije bilo dugog daha. Naime, zbog jednog nemilog događaja koji se prepričava već generacijama, Pavle je bio izbačen sa fakulteta.

 

Sve je počelo onog trenutka kada je budući glumac čuo kako je jedan kolega sa fakulteta učinio nešto nažao devojci koja je takođe tu studirala. Pavle je tada rešio da stvar preuzme u svoje ruke, te ga je u toaletu zaplašio plastičnim pištoljem, nakon čega je ovaj pao, a Vuisić bio izbačen sa studija.

 

Mladić nije časio ni časa, te se odmah bacio na sferu koja će mu u potpunosti promeniti tok života, a u pitanju je naravno, gluma.

 

Prvobitno je nastupao u "Pančevačkom pozorištu", a prva ozbiljnija uloga na filmskom platnu bila je 1950. u "Čudotvornom maču".

 

Tek glavna uloga lađara Obrada u filmu "Tri koraka u prazno" 1958. zacementirala je njegov status velikog umetnika i glumca na domaćoj sceni.

 

Iako je ostao upramćen kao takav, Pavle nije bio preterano oduševljen pozivom za koji se opredelio, a jednom prilikom njegova supruga je prenela njegove reči na tu temu.

 

– E pa dokle ćeš, Pajo, dozvoljavati sebi bavljenje jednim poslom, odvratnim i ponižavajućim, dokle zbog love, od koje u stvari nikakve koristi nemaš. Dokle? – bila je Vuisićeva poruka samome sebi, koju je njegova žena Mirjana morala da zapiše.

 

Voleo je jednu ženu do kraja života

 

Mirjana i Pavle upoznali su se u mladosti i voleli se do kraja njegovog života, a prema njenim rečima, ona je bila ta koja je prva prišla glumcu.

 

– Umeo je tako ozbiljno da me sluša, da me je potpuno fascinirao. Posle dve-tri godine videla sam ga kod Belog dvora. Bila sam sa drugaricom i samo sam joj rekla: "Odoh da ga uhvatim." Ne mogu da kažem da smo odmah počeli da se zabavljamo, ali smo krenuli da se upoznajemo. Drugo je to vreme bilo – ispričala je ona jednom prilikom.

 

Mirjana je bila fakultetski obrazovana i govorila nekoliko jezika, ali zbog svoje velike ljubavi odlučila je da se odrekne snova o velikoj karijeri, te je radila kao sekretarica režije.

 

Nakon što je Vuisiću izgovorila "sudbonosno da" uselila se u njegov porodični dom gde su već stanovali i njegovi roditelji, kao i brat i sestra sa svojim supružnicima.

 

– Živela sam sa Pavlovom majkom dvadeset godina. Govorila mi je da je bio veoma nemirno dete. Imao je mlađeg brata koji je gledao u njega kao u boga i voleo je da ga imitira. Kada je kralj Aleksandar ukinuo skupštinu, njegov otac je ostao bez posla, pa je počeo da radi kao sreski načelnik. Selili su se svake dve-tri godine. Ali Pavle se lako prilagođavao. Čim dođe u neko mesto, vidi koji dečak je glavni i za dva-tri dana ga sredi i preuzme poziciju alfa-mužjaka – prepričavala je Mirjana,

 

Na jedan porok bio je posebno slab

 

Kako je više puta isticano, glumac nije bio preterano zadovoljan svojim poslom, a sve nelagode i smetnje u svakodnevnom životu otklanjao je velikim količinama alkohola.

 

– Pavle je mogao mnogo da popije, ali je dobro podnosio piće. Za razliku od njega, Mija je bio baš nezgodan kada ga stigne alkohol, pa su u kafani svi bežali na drugu stranu kada se on napije – govorila je njegova supruga Mirjana.

 

Kakav su odnos imali Paja i Jare kada se kamere ugase?

 

Pavla Vuisića možda najbolje pamtimo po ulozi u kultnom ostvarenju "Kamiondžije", gde glumi najboljeg prijatelja sa pokojnim Miodragom Petrovićem Čkaljom.

 

Iako na platnu dva nerazdvojna i tako slična druga, kada se kamere ugase dva glumca se zapravo nisu podnosila, a sve ovo potvrdila je upravo Mirjana Vuisić.

 

– Čkalja je bio potpuno drugačiji od Pavla. Bio je slab, a moj muž je bio jak. Miodrag je preterivao u glumljenju, dok je Pavle govorio da on "ispred kamere ne glumi, nego da se samo ponaša". Zbog tog "glumatanja" Pavle nije mogao da ga smisli. Iako je među njima vladala velika netrpeljivost, na filmu to nikada nije moglo da se vidi. Svima je delovalo kao da su veoma vezani i da su pravi prijatelji – istakla je ona.

 

Imao je čak tri verzije testamenta

 

Legendarni glumac preminuo je 1. oktobra 1988. u 62. godini života, a za sobom je ostavio čak tri nezvanične verzije testamenta, koje je zapisivao na salvetama, raznim papirima i sveskama koje su mu u određenim momentima bile na dohvat ruke.

 

U svakoj verziji testamenta izjasnio se da sve što ima ostavlja supruzi, a da želi da njegova smrt bude objavljena tek tri dana nakon sahrane, tako da niko drugi osim sveštenika i njegove žene ne može da prisustvuje.

 

Mirjana je ispunila tu njegovu želju i vest o njegovoj smrti zaista nije obelodanjena onog trenutka kada je preminuo, a iako nije bio vernik, pop ga je po pravoslavnim običajima ispratio na večni počinak.

 

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Ovaj muzej čuva uspomenu na našeg glumca, njegova pisma, ključeve, fotografije