Nakon što proslavimo Veliku Gospojinu, period do Male Gospojine naziva se Međugospojinci i nosi važna verovanja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, 28. avgusta, a za ovaj praznik pripremaju se kratkim, ali strogim postom.
Kraj posta obeležava se upravo Velikom Gospojinom, nakon čega počinje poseban period nazvan Međudnevice ili Međugospojinci.
Međudnevice ili Međugospojinci traju od Velike do Male Gospojine, koju obeležavamo 21. septembra.
Verovanja za Međugospojince
Još od vremena naših predaka, u ovom periodu je najvažniji običaj branje lekovitih biljaka. Smatra se da su u ovim danima biljke najlekovitije, pa travari ovih dana beru lekovite trave za zimu, a neki ih nose na blagosiljanje u crkvu.
Veruje se da će porodica koja unese u dom lipu, dren, hajdučki cvet i slično imati mnogo sreće.
Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju već samo da završe započeto.
Tokom ovih dana se nekada nije venčavalo, dok danas mnogi rado biraju ove dane u septembru.
Takođe, ovo su dani kada je dobro izgladiti odnose sa starijim prijateljima i dočekati jesen čistog i otvorenog srca.
Što se tiče običaja rasprostranjenih po Srbiji, Bogorodica se slavi na različitim manifestacijama širom zemlje. Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu.
Jaja koja u ove dane snesu kokoši ne iznose se na pijacu, niti se koriste u ishrani.
U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video
Duhovni i telesni pristup Vaskršnjem postu