Prvi put je na scenu izašla u Nici, zbog nje je zavoleo glumu: Teška životna priča Tomanije Đuričko, bake Nikole Đurička

Naš poznati glumac Nikola Đuričko proslavio se nizom maestralno odigranih uloga zbog kojih ga je zavolela ne samo publika u Srbiji, već i mnogo izvan njenih granica. 

 

Iako je karijeru započeo kao veoma mlad  i postigao veliki uspeh u Srbiji odlučio je da svoje kvalitete predstavi u Americi i to radi već dugi niz godina veoma uspešno.

 

Iako o svom privatnom životu ne govori često Nikola nije mogao i želeo da zatvori oči pred istinom, onom koja se tiče njegove pretkinje, bake, Tomanije Đuričko koja je bila strastveni zaljubljenik u glumu i pozorište.

On je otrkio potresne detalje iz njenog života i oduševio je javnost.

 

- Ne toliko posredno, koliko neposredno. Zamislite koliko je teško u ono vreme bilo biti glumica. To je i danas 80 odsto teži posao nego biti glumac, a u ono vreme je nju otac tukao da je oduči od pozorišta i nije uspeo. Meni kad god je teško, pomislim kroz šta je ona prošla i odmah prestanem da se žalim - ispričao je Đuričko za Jutarnji list.

 

Iako nije imala dozvolu oca da se bavi ovim poslom Tomanija Đuričko je čvrsto bila rešena da ne dozvoli da joj on kroji sudbinu, već se borila za svoje ideale. Imali smo priliku da je gledamo u više televizijskih filmova i serija poput "Povratak otpisanih", "Kamiondžije", "Vruć vetar", ali i mnogim drugim.

 

Tomanija je bila supruga Đorđa Đurička sa kojim je dobila sina pilota (oca Nikole Đurička) i ćerku. Tomanija je davne 1915. otišla u Francusku gde je u Nici, prvi put nastupala na sceni.

 

- Teško smo živeli, nije bilo novca, a lišavali smo se gotovo svega. Ali, beskrajno smo voleli pozorište, ispunjavalo nas je najzdravije drugarstvo i osećali smo da smo srećni -  ispričala je svojevremeno Tomanija.

 

Nakon što je počeo rat odlučila je da ode u Pančevo, a na njen talenat nije ostala ni tadašnja postava Beogradskog dramskog pozorišta, zbog čega se brzo našla na daskama koje život znače.

Igrala je u brojnim ostvarenjima, dobijala priznanja, ali onda kao grom iz vedra neba stigao je otkaz, koji ona nije ni razmatrala, već je bez reči papir potpisala i otišla dalje.

 

Svoje mesto nalazi u Narodnom pozorištu gde je često bila zapostavljena uprkos velikim dostignućima. Žiri filmskog festivala u Rimu dodelio joj je 1966. prvu nagradu za žensku ulogu u filmu "Čovek sa fotografije" Vladimira Pogačića.

 

- Uvek kad bih dobila ulogu, obuzimao me je strah. Događalo mi se i da zaplačem čitajući prvi put tekst uloge. Duboko sam preživela sudbinu svake žene koju sam tumačila na sceni - govorila je ona.

Preminula 1994, a koja je za sobom ostavila i ove uloge u ostvarenjima "Subotom uveče", "Buđenje pavcova", "Veličanstveni rogonja", "Ljubav na seoski način".

 

Sada je mnogo jasnije na koga je Nikola toliko uspešan u glumačkom poslu kojim se bavi. Od najranijih mladih godina Nikaola je tumačio brojne likove, ali najčešće one negaitvne. Ipak, jedan deo publike ga je upamtio kao velikog zavodnika zbog kojeg su žene devedetih ludele.

 

Kao dečak je bio jako buntovan, dok za sebe kaže da je veliki emotivac i da nikad nije završio akademiju. Ipak, neosporan talenat koji je nasledio od bake, upornost i vredan rad odveo ga je put Amerike, gde već godinama gradi uspešnu karijeru, a domaći, kao ni mediji u okruženju nisu ostali ravnodušni na uspehe koje je postigao.