U prošlosti su ljudi razvijali mnogo interesantnih običaja i verovanja pred Uskrs, a Velika sreda jedan je od najvažnijih dana pred obeležavanje smrti i, potom, vaskrsenja Isusa Hrista
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 1. maja 2024, obeležavaju treći dan Stradalne ili Strasne nedelje, odnosno Veliku sredu.
Ovo je u prošlosti bio poslednji radni dan u Strasnoj nedelji, a u nekim krajevima se već na Veliku sredu farbaju jaja. U slučaju da je kuća u žalosti, jaja su se bojila u crno i nazivala kaluđerima.
Ranije je, kao u Cvetnoj nedelji, bilo zabranjeno da se šije na ovaj dan.
Zabranjeno je pranje veša, bilo kakvo veliko veselje, zatim pijanstvo, a nekada se verovalo da će deca začeta na ovaj dan doživeti fras, pa su se ljudi uzdržavali i od odnosa.
U pitanju je dan kada se, u spomen na ženu koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama vrši obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni, pri čemu se vernici pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i zdravlje duše.
U prošlosti je važnu ulogu u obeležavanju Velike srede imao burjan, biljka koja ima široku primenu u narodnoj medicini, a u Negotinskoj krajini se čupala jer se verovalo da ima veliku magijsku moć i može da zaštiti od veštica i zla.
Kako i dalje traje Uskršnji post, strogo se uzdržava od hrane i pića životinjskog porekla, a na posti se na vodi.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Duhovni i telesni pristup Vaskršnjem postu