Svaki dan ima svoje značenje: Koje običaje valja ispoštovati, a šta se nikako ne sme raditi u toku STRASNE NEDELJE?

Počinje takozvana strasna nedelja, a evo šta znači svaki dan u njoj i kako ispoštovati običaje 

 

Poslednja nedelje Uskršnjeg posta, u narodu poznata kao Strasna, Stradalna ili Velika nedelja, uvodi nas u Tajnu stradanja Gospodnjeg. 

 

Tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane. Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika.

 

Ovo je najrigoroznija nedelja posta, nakon koje sledi pričešće i dočekuje se najradosniji hrišćanski praznik, Uskrs. 

Vodimo vas kroz običaje Stransne nedelje od ponedeljka do nedelje. 

 

Strasni ponedeljak

 

Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

 

Naziv "strasna", ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu i Metohiji postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Strasni ili Zavaliti utorak

 

Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo, poput vode ili kafe. Ono što je karakteristično za ovaj dan je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola.

 

Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovom danu, se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

 

Velika sreda

 

Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica.

 

Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

 

Veliki četvrtak

 

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.

U toku večere na Veliki četvrtak Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.

 

Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće i puštale ih na daskama niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

 

Petak stradanja

 

Veliki petak je najžalosniji dan za hrišćane jer je Isus Hrist bio osuđen i raspet na krstu. Tog dana nema liturgije. U vreme smrti Sina božjeg zemlja se potresla, a sunce pomračilo. Zavesa u jerusalimskom hramu se pocepala na dva dela. Čak su i neprijatelji u strahu izrekli: "Zaista, ovo beše Sin božji".

Umesto zvona koja su umukla još prošle večeri, u crkvama se, sve do nedelje, čuje zvuk klepala. Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji.

 

U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.

 

Velika subota

 

Suhojedenje, odnosno samo hleb i voda propisani su i za Veliku subotu, jedinu na vodi posnu subotu u toku godine. Meša se i uskršnjak, obredni kolač ukrašen bojenim jajima.

 

Vaskrs

 

U nedelju proslavljamo Vaskrsenje Hristovo.

 

Bonus video:

Kako Mirka Vasiljević s porodicom provodi Uskrs?