Za Boža Vreću kažu da svojom muzikom "leči duše i otvara srca".
Božo Vrećo je jedan od najautentičnijih umetnika na našim prostorima. To se odnosi i na njegov muzički, kao i na njegov za neke ekscentrični modni izraz koji često podrazumeva haljine, štikle, karmin i lakiranje noktiju.... sve što poželii u čemu se oseća prijatno-
Strani mediji su ga često opisivali kreativnim superlativima. Njujork tajms ga je jednom prilikom nazvao "umetnikom anđeoskog glasa, koji leči duše i otvara srca”.
Takođe, opisivan je i kao "ikona slobode" koja izaziva suze i oslobađa potisnute emocije na svojim katarzičnim, transverzalnim i unikatnim nastupima.
A Božo je do ovih visina morao proći jednim izuzetno trnovitim životnim putem, što njegov uspeh čini još većim.
Tragedije, loša sreća i sve što vuče konzervativna sredina koja je bila zahvaćena ratom su stvari koje su ga pratile od malih nogu.
Rođen je u Foči 18. oktobra 1983. godine, u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, a najveća tragedija ga je pogodila kada je imao svega pet godina.
Naime, Božo je kao dečak ostao bez oca, koji je izvršio samoubistvo, te je odrastao sa sve sestre i majkom, slikarkom.
Takođe, sa svojim nekonvencionalnim stilom nije se baš uklapao u stereotip dečaka sa ovih prostora.
Zbog svega on iz tog perioda vuče brojne rane na duši, ali s druge strane možda mu je to pomoglo da njegova umetnost bude ovoliko autentična.
- Odrastao sam tamo zamišljajući svoj svet, imaginarni svet - svoj lični mikrokosmos koji danas hrabro i vrlo stameno i revolucionarno živim kao makrokosmos jer utiče na sve oko mene, čak i na one koji to nikad neće niti priznati - ali to se ni ne traži od njih. Dovoljna je samo moja dobra namera koje isijava jače od svih zla na svetu. Njome postanete imuni na strah od ljudi, i u vama prevlada ono božansko, hrabro srce koje može sve da da i može sve da oprosti - rekao je Vrećo za portal Lupiga.
Zbog svega toga sećanja na detinjstvo su prošara užasima rata i gladi i ne bude baš lepe uspomene kod Boža. Međutim, on je svojim jedinstvenim pristupom životu uspeo da se izdigne iznad svega toga.
- Preživeli smo teške godine gladi, opasnosti od snajpera, hordi vojske koja dolazi i ubija na kućnom pragu. Moja Elma, o kojoj pevam, tako je izgubila svoj nedužni život. Preživeli smo pustoš, gledajući leševe, skrivajući se i pronalazeći smiraj u molitvi koja nas je održala da ne izgubimo razum gledajući i proživljavajući pakao oko nas - kaže Vrećo.
U tom periodu okolnosti su bile takve da su bili prinuđeni da se skrivaju od strašnih stvari koje su se dešavala oko njih. No, to teško vreme ga je sve više okretalo umetnosti.
- Sećam se trenutka kada smo, skriveni u kući zakovanih prozora - bez svetlosti i života za sve koji gledaju izvan - moje sestre, majka i ja čitali tiho pesme i pevali sebi u nedra, uz sveću, i zamišljali drugačiji svet, i bivali daleko od svega što se zbiva oko nas. Otuda su i moj stan i moj život i danas nezamislivi bez knjiga. Knjige su postale moj oslonac i štit satkan od reči koje znaju šta žele i hoće glasno da poruče - a to je veliki podvig, ne moj kao moj, već podvig čoveka koji zna svoju vrednost, i istrajno ispunjava svoju misiju i cilj. To sam i postao - misionar duša - navodi Božo za spomenuti portal.
Božo je na jedinstven načlin uspeo da svoju različitost zbog koje ga je provincijska sredina osuđivala uspeo da transformiše u snagu i inspiraciju.
Manje je poznato da je on ujedno i slikar i da je svojevremeno zarađivao od prodaje svojh slika. Ljubav prema toj umetnosti je nasledio od majke, čiji borbu sa karcinomom je veoma teško podneo. Takođe, on sam kreira i haljine u kojima ga viđamo na nastupima, a nije tajna ni da nikada nije imao bilo kakvo muzičko obrazovanje, već je potpuno samouk.
Takođe, Božo piše poeziju, ranije je radio kao profesor, a inače je magistrirao arheologiju. On se za svoj uspeh na prvom metu zahvaljuje Bogu i ljubavi, a svoju logiku rtazmišljanja objašnjava na pomalo filozofski i poetski način.
- Bog je Ljubav i sve može. To bih vam ponovio kao mantru, hiljadu puta, dok ne postanete svesni koliko je to snažno i svemoguće.Božja volja je bila spasiti me, podići me, utešiti me i ohrabriti me da mogu, hoću i umem. Kad je Bog Ljubav uzeo moj život u svoje ruke, tada sam i postao nedodirljiv na ljudske uvrede, otrovne strele koje su se zarivale u moje telo al' ga nisu učinile slabim i nemoćnim; naprotiv, postao sam imun na otrov zla i moje dobro je postajalo time jače, zasljepljujuće i odvažnije da promeni tok i mog života. Kada čovjek nadvlada strah od ljudi, u njemu ostaje samo Božansko sjeme, a tada sve već ima puno dublji smisao - ističe Božo ua Lupigu.
Božo je više godina bio u ansamblu Halka sa basistom Edvinom Hadžićem
i gitaristom Dinom Šutalom. U tom periodu je izgledao malo drugačije nego danas, a nakon dva albuma koji su doživeli veliki uspe odlučio je da nastavi samostalno i izdaje solo album "Moj sevdah".
Bonus video: