Nije želeo da priča o problemima s kojima se suočavao, ali je ona znala šta ga muči
Glumac Vojin Ćetković jedan je od onih koji su se za svoje mesto na glumačkom nebu Srbije borio svojim radom, talentom i nesebičnim davanjem. Odigrao je brojne uloge i postao slavan, a retko ko zna da je u mladosti bio u veoma teškoj situaciji.
Tada mu je u pomoć priskočila legendarna glumica Radmila Savićević. Briljantna umetnica raskošnog talenta bila je i ostala jedna od naših najboljih glumica, a Vojin je jednom prilikom otkrio javnosti koliko je imala čisto i dobro srce.
Naime, Vojin je ispričao kako je upoznao Radmilu, koja ga je tom prilikom pozvala u svoj stan, nahranila ga gibanicom i dala mu je nešto novca da preživi teška vremena.
– Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu “Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam 21 godinu, još sam studirao i bio jako srećan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam vidio ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smiješan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da vjerujem. Rada je sjedila u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je bilježila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca – prisjetio se on, pa nastavio:
– Onda je prišla i pitala me: “Odakle reče da si ti, mali?“, “Iz Kruševca“, “Iz koje ulice?“, ja kažem iz koje. “Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“, “Pa ovaj novac…“, rekoh, “ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ “Aha, a koja ti je to uloga po redu?“, “Prva”.
– Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti riječ da kažem. “Potpisuj to odmah! I čekaj me ovdje, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i poslije nekoliko minuta, ona se vraća: “’Ajde sa mnom.“ “Gdje ćemo?“ “Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. “Peri ruke i sjedaj za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. “Jedi.“ “Rado, pa nisam gladan.“ “Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“
– Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. “Dobro, a sad se javi majci.“ I vodi me do telefona. “Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kome živim.“ “Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!“ I ja, šta ću, okrenem majku: “Evo da ti se javim, ovdje sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ ‘Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem.
– “Je l’ imaš šta da jedeš i je l’ imaš para?“ “Imam. Svega imam.“ “Nemoj da lažeš, je l’ gladuješ?!“ “Ne gladujem, ne brinite.“ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, predivna žena – zaključio je Ćetković.
Radmilu su svi zavoleli nakon uloge u u filmu “Višnja na Tašmajdanu”, gde je igrala razrednog starešinu. Popularnost je stekla i kao Violeta u “Kamiondžijama”, devojka zaljubljena u Paju Čuturu (Pavle Vuisić), i kao baka Vuka u “Pozorištu u kući”. Godine 1976. snima TV seriju “Babino unuče”, a potom i kultnu seriju “Vruć vetar”.
Krajem osamdesetih tumači lik sekretarice Žarke u “Boljem životu”, a godine 1993. njena karijera dolazi do vrhunca ulogom Riske Golubović u seriji “Srećni ljudi”. Njena posljednja uloga bila je Dostana u “Porodičnom blagu”.
Bonus video:
Izjava Viktora Živojinovića