Školska deca koja se kreću u društvu informisanih vršnjaka ili koriste društvene mreže neminovno su čula za novi sukob na Bliskom istoku, a uznemirujuće fotografije i snimci mogu teško da im padnu. Zato je razgovor s roditeljima neophodan.
Razmere iznenadnih napada na Bliskom istoku koji traju od prošlog vikenda zaprepastile su svet – već nedelju kasnije stotine ljudi su ubijene na obe strane, mnogi su ranjeni, kidnapovani, a među žrtvama je nemali broj dece.
S obzirom na to da su vesti o sukobu između Izraela i Palestine preplavile i medije i društvene mreže, nije tako lako izbeći da im deca budu izložena, naročito ukoliko su školskog uzrasta.
Mališani bi mogli da bore s mnogim pitanjima, poput toga zbog čega je izbio rat, kao i zašto su među pogođenima njihovi vršnjaci i jesu li oni sami bezbedni. Na kraju krajeva, velika je verovatnoća da su videli fotografije dece ne tako različite od njih kako leže ranjena i da su ostali uznemireni.
- Ne čekajte da vas oni pitaju prvi
Roditelji često biraju da ignorišu ovako nezgodne teme o svetskim dešavanjima, verujući da su njihova dela ili premala ili da će im sama doći s pitanjima kada nastupi pravi trenutak. Kako ističe Vahida Saif, programska koordinatorka Trauma centra "Riversajd" u Masačusetsu, to nije dobra odluka.
– Ne želimo da čekamo da deca dođu kod nas – kaže ona i umesto toga predlaže da mame i tate započnu razgovor otvorenim pitanjem "Jesi li čuo/la šta se dešava u svetu?".
Veoma je važno da starijoj deci koja imaju pristup internetu objasnite da ne prihvataju snimke i informacije koje vide na mrežama zdravo za gotovo i ponuditi im pomoć u proceni izvora vesti.
Što se tiče mlađe dece, stručnjaci su obično saglasni da je neophodno uveriti ih da su oni bezbedni.
– Oni zapravo mogu da pomisle da je to što se dešava mnogo bliže nego što jeste. Možda ne shvataju koliko se daleko u svetu ovo dešava – kaže Vahida Saif.
Zbog toga ona predlaže da im na mapi sveta pokažete rastojanje između vašeg doma i Pojasa Gaze.
- Objašenjenje, a ne politički stav
Takođe, Dimitri Anselme, izvršni direktor peograma u obrazovnoj grupi "Suočavanje sa istorijom i nama samima", naglašava da roditelji treba da pričaju manje i omoguće deci da postavljaju pitanja.
– Njima je potrebniji kontekst nego naša mišljenja ili politički stavovi. To im nije od velike pomoći – kaže Anselme i savetuje da roditelji najpre sami sa sobom raščiste šta misle o tome što se događa na Bliskom istoku i kako se oni osećaju zbog toga.
- Deca mogu da se nose s teškim temama
Čak i vrlo mlada deca ponekad mogu da shvate složenu temu, pa se nemojte ustručavati da objasnite istorijski kontekst, predlaže Maha Bali, profesorka Centra za učenje i podučavanje pri Američkom univerzitetu u Kairu.
Ona je za NPR ispričala da je njena devetogodišnja ćerka prilikom izbijanja nasilja između Hamasa i Izraela 2021. uveliko čitala o Ani Frank i holokaustu, ali nije znala ništa o istoriji Palestine.
– Bilo je važno znati o holokaustu. Bilo je važno znat o Hitleru. Stoga je ona verovatno bila spremna da uči i o Palestini – kaže Balijeva, koja je sa ćerkom razgovarala o istroiji ovog regiona, od formiranja Izraela na teritoriji Palestine, koju su držali Britanci nakon Drugog svetskog rata, pa sve do stanja u Gazi koje još uvek traje.
BONUS VIDEO
Ko ima najveće koristi od rata u Izraelu i Palestini?