Njihova priča počela je po završetku bombardovanja naše zemlje, a nastavila se na najlepši mogući način
Proslavljeni glumac Goran Šušljik važi za jednog od najboljih i najomiljenijih njegove generacije, a on spada i u red velikih zvezda našeg glumišta o čijem se privatnom životu ne zna mnogo.
Glumac je u retkim prilikama pričao o svom porodičnom životu, ali kada napravi izuzetak – on s velikom ljubavlju i poštovanjem priča o ženi s kojom je zasnovao porodicu i koja je njegova životna saputnica. Baš kao i ona o njemu.
Šušljik je, naime, već godinama u skladnom braku s pijanistkinjom Irinom Dečermić, s kojom ima dvojicu sinova, a njihova priča je vrlo interesantna i romantična.
Sve je počelo po završetku bombardovanja 1999. godine, kada je glumac u Crnoj Gori upoznao ženu svog života. Irina, ćerka glumca Stojana Coleta Dečermića i profesorke Ubavke Jovanović, došla je da poseti svoje roditelje na moru i ostalo je istorija.
– Ubavka je posredno upletena u tu priču. Znala sam za Gorana jer sam se intezivno družila sa Jagošem Markovićem, kada god sam dolazila u Beograd – istakla je ona i prisetila da je jednom prilikom pre toga gledala Šušljikovu predstavu s bivšim suprugom Žan-Markom Barom.
Bar je velika svetska zvezda, a upravo je on s Irinom uživao u talentu Gorana Šušljika pre nego što je Irina pala na šarm srpskog glumca.
– I Žan-Mark išao je sa mnom u pozorište i gledali smo ga. Te 2000. godine krenula sam da provedem sa porodicom nedelju dan na moru, u Rosama, gde moja mama voli da letuje. Vrlo mi važno da jednom godišnje imamo taj morski zajednički trenutak. Došla sam na Rose i Goran je već bio u tom stanu koji smo iznajmljivali jer je u međuvremenu ostao bez sobe, a Rose su bile prebukirane. Pošto se družio sa mojom mamom, imali su razne priče od Kiša do Jugoslovenskog dramskog pozorišta, noćima su sedeli i pričali i ona ga je primila u praznu sobu koja je čekala mene. Tako smo Goran i ja tih nedelju dana, koliko sam imala slobodno, proveli u istoj kući i desila se ljubav. Izgleda da je Ubavka pripremila teren – rekla je u intervjuu za Elle svojevremeno pijanistkinja.
Posle nekoliko meseci, Šušljik je otputovao u Bocvanu, a pisalo se da je, čim je stigao na afričko tlo, shvatio koliko mu nedostaje Irina. zato je odmah kupio povratnu kartu za Beograd, ali preko Pariza, kako bi mogao da vidi ženu koja ga je toliko očarala. U tom trenutku Irina je, naime, živela na relaciji London-Pariz i ovo je bio jedini način da glumac provede vreme s njom.
Tada je njena ljubav s francusko-američkim glumcem i režiserom Žan-Markom Barom, koja je trajala čak 17 godina, bila odavno završena. Ipak, Bar i Irina ostali su prijatelji, a s njim su Goran i ona sarađivali a predstavi "Krojcerova sonata", koja se igrala u Madlenijanumu.
– Priznajem da može da deluje neuobičajeno. Ali to je samo zbog granica koje sami sebi zadajemo. Kao stanovnik modernog društva, vi imate prava na lični izbor, imate prava da nastavite da volite nekog iako više niste u kontekstu muža i žene, i imate prava da prenesete svoju ljubav prema bivšem supružniku na sadašnjeg. To je bio jedini put da ostanemo zdrave glave i zdravog srca. Sigurna sam da su i Žan-Mark i Goran sada bogatiji za još jedno prijateljstvo. Živimo ovaj jedan jedini život, i zašto da ga učinimo manje radosnim, ili više bolnim, zbog nekih pravila? Kao što je Debisi rekao – umetnik je taj koji zadaje pravila, ne nameću se pravila umetniku. Pa tako i u samom životu – rekla je u razgovoru za Vreme pre nekoliko godina.
Premda je pre toga živela u najvećim svetskim metropolama i kulturnim centrima, Irina je zbog ljubavi rešila da se vrati u Beograd i tu skrasi s Goranom. Par je potom usvojio sinove Dušana i Đorđa, a pijanistkinja je jednom prilikom ispričala da je Dušan došao na svet dva i po meseca ranije, zbog čega mu je oštećen sluh.
– Đorđe je izrazito društven. Dovoljno je da se jednom sa nekim vidi i poigra, već sledeći put spreman je da ode u goste kod njega, čak da prespava. Otvoren je, ne krije emocije, dok je Dušan sušta suprotnost. Ali, takav je zbog problema sa sluhom, jer do godinu i pet meseci nije ništa čuo. Rođen je sa šest i po meseci. Kao posledica svega oštećen mu je sluh — ispričala je pre nekoliko godina. — Sad uz pomoć aparata čuje i može da priča. Njega niko ne interesuje, dovoljni smo mu mi. Voli i svoju dadilju, vezan je za nju, viđa je svakodnevno pa je to i normalno. U početku mu se nije išlo u vrtić, sad je drugačije. Na testu koji su radili u obdaništu pokazao je natprosečnu inteligenciju. Poslednjih meseci primećujemo veliku promenu, sigurniji je u govoru.
Njihova deca su usvojena, ali to ni na koji način ne čini njihovu roditeljsku ljubav manjom.
– Pitanje je tog biološkog ili roditeljskog instinkta. On je duboko u svakom od nas. Nevezan je samo za biološku decu. Sećam se kada smo sa Đorđem bili na moru prvo leto. Bio je strašno nemiran, večerali smo, bio sam okrenut ka Irini. Samo sam u jednom trenutku video da on naglo pada sa stolice. Ja sam uspeo da svoju šaku pružim i da njegova glavica ne udari o nešto tvrdo. Tu sam bio siguran da sam otac. Prosto, ta brzina, instinkt da uradiš to da sačuvaš nešto tvoje – ispričao je Šušljik.
BONUS VIDEO
REALNA PRIČA - JELENA BAČIĆ ALIMPIĆ