Kako je Silvana Stojanović predosetila Luisovu smrt?
2011. godine Srbija je ostala bez velikog umetnika, muzičara Ljubiše Stojanovića Luisa. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, a u tom trenutku imao je 59 godina.
Luis je za sobom ostavio šestoro dece: sinove Miodraga – Miću, Marka, Sergija i Andreja, i ćerke Maju i Elu Mitu.
Luisova biografija po mnogo čemu je specifična i bogata, i decom i uspesima i ljubavlju. Luis se sa prvom suprugom venčao mlad, a brzo su dobili sina, ali se i razdvojili.
— Nisam osoba koja može da se veže za jedno mesto. Ona je smatrala da treba da budem prosvetni radnik, a ne muzičar, i zato me je napustila 1979. godine, kada sam bio u vojsci. Kada je izbio rat u Sloveniji, ona se ubila – pričao je Luis.
Rekao je sebi da se više neće ženiti, a onda je upoznao Dubravku, s kojom je bio 18 godina u braku i dobio još dvoje dece, koji su krenuli njegovim stopama, Marka i Maju.
I od nje se razveo, ali su ostali u dobrim odnosima. Nevenčanu suprugu Silvanu upoznao je slučajno, kada je došla kod njega u studio sa drugaricom.
Supruga supruga Ljubiše Stojanovića Luisa, Silvana, bila je gošća u Sceniranju na Kurir televiziji, gde je govorila o neobičnoj intuiciji 40 dana pre smrti supruga...
Ona kaže da ju je neobičan osećaj obuzeo kada je poginuo pevač Darko Radovanović, svega četrdeset dana pre njenog supruga.
— Odlazak Darka je bio 40 dana pre njegovog udesa. Mi smo se svi potresli. Toliko sam bila potresena da sam čitala intervjue i tekstove o tom događaju. Mislila sam u sebi kako je sad toj ženi, tom detetu... Bila je to kao neka priprema, nešto što mi nije bilo svojstveno. Darko je sahranjen u Sremskoj Mitrovici, a Ljubiša je toliko žurio da se vrati s nastupa da ode na sahranu. Imao je potrebu da peva u njegovu čast. To nam je bila čudna situacija, a takve se pamte — otkrila je Silvana za Kurir tv.
Otkrila je da je, nakon njegove smrti, kada uspava decu, često išla u njegovu muzičku sobu i tamo plakala:
— O tom periodu, neposredno posle nesreće, sećam se kao u nekim fragmentima. Dešavalo mi se, kada uspavam decu, da odem u njeogovu muzičku sobu. Imao je garažni prosot u kojem je držao sve, od garderobe do svih stvari koje su mu bile drage. Kada znam da mi deca spavaju, ja se tamo zatvorim, samo sam tamo mogla da dam oduška i da iskanališem emociju. Sedim, plačem i opuštam emociju bola i tuge uz njegove pesme. Pred decom nisam smela da plačem. Kad god mi se desilo da zaplačem pred njima, svi su počeli da rone suze.
Potom se osvrnula na pesme koje su joj najteže za slušanje:
— Najteže pesme, a pogotovo nakon tragedije, jesu "Crni oblak" i "Kada me jednom ne bude", to su pesme koje opisuju moju životnu situaciju. Što se tiče pesama uz koje se veselim, pa to su sve njegove sa bržim, južnjačkim stilom.