Prošlo je 15 godina od kada nije među nama, a njegove pesme i dalje žive kao i pre dva veka
Rođen na jugu Srbije, u Nišu, Šaban Bajramović je živeo u siromašnoj porodici, a gotovo od kada je bio beba obožavao je da peva.
Životna priča Šabana Bajramovića jedna je od onih koje svako treba da pročita. Ona je sama po sebi legenda, a pripadnici romske populacije s ponosom o njemu govore iako nije sa nama već dugi niz godina.
Kroz svoj nimalo jednostavan život Šaban je prošao mnogo toga, od prelepih žena i beskrajne skitnje preko strasti jačih od razuma, a muzika je ono što je je obeležilo čitav njegov život.
Priča počinje iz male romske mahale, u srcu Niša, gde je sin siromašnog čistača cipela postao kralj, ne bogat, doduše, ali cenjen i voljen, sa mnogo više odanih podanika nego što ih suvereni država imaju.
Sve je počelo zbog ljubavi, odnosno od lepe Lenke koja je osvojila njegovo srce kada je postao punoletan. Zbog jednog susreta s njom, pobegao je iz vojske, a zbog dezertiranja poslat je na Goli otok.
- Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni reč nije rekao u moju korist. Tužilac me napao, rekao da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju. Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povikao: 'Nemo' da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol'ko mogu da izdržim'. Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, s druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propevao - ispričao je jednom prilikom.
Ovaj veliki muzičar svoje prve svirke imao je u kafanama, da bi zatim svet saznao za "Roma iz Niša koji peva čisti bluz".
- Opredelio sam se za muziku, jer je ona jedna božja stvar. Nikada nisam gledao kako to drugi rade, već sam muziku posmatrao iz svog ugla. Zaslužio sam da me zovu kraljem romske muzike i Net King Kolom iz Niša. Ne može niko da me zameni, kod svakog pevača mogu da pronađem pola moje pesme. Crnci su veliki fenomeni za muziku, kao mi Cigani. Pevao sam crncima njihove melodije na ciganskom. Folirao sam ih, a oni se divili - pričao je muzičar.
Svoju karijeru gradio je korak po korak putujući svakodnevno od grada do grada. Istinski talenat za ljubav donela mu je slavu, priliku da zaradi i izgubi jedno malo bogatstvo i spozna prolaznost života.
- Detinjstvo slabo pamtim. Bio je rat, teško se živelo. Prvo čega se sećam je oslobođenje. Rusi ulaze u Niš, a mi deca trčimo za njima, gledamo uniforme, kape, oružje... Vikali smo nešto, al’ ne znam više šta. Imao sam devet godina tada – počinje legendarni pevač svoju ispovest.
Koliko je bio poznat govori činjenica da su mu u posetu jednom prilikom Nehru i Indira Gandi došli kod njega i pozvali ga u Indiju da im peva, odakle je i potekla njegova doživotna titula "kralj romske muzike". Ubrzo nakon toga, Bajramović je u jednoj nemačkoj kafani izveo pesmu "Đelem, đelem" koja je od tada postala himna svih Roma.
Šaban se oženio Milicom Simić, četrnaestogodišnjom Romkinjom iz Kragujevca, koju je upoznao na jednom ciganskom balu. Čim je ugledao, znao da je ona prava i doneo je odluku – pobegao je sa njom u Beograd.
Iz velike ljubavi rodile su se četiri ćerke, Dusju, Katarinu, Žaklinu i Maju. U vreme kada su se zavoleli, nastale su neke od najlepših Šabanovih ljubavnih pesmama, kao što je Hanuma.
Priče o njegovom čudesnom glasu i pesmama koje gađaju pravo u srce širile su se munjevitom brzinom. Ko bi ga jednom čuo, dolazio je ponovo. Jedan od njegovih redovnih kafanskih slušalaca odveo ga je u Diskos iz Aleksandrovca, gde je snimio tri pesme.
- To je bio pravi ciganski sevdah, pesme o našem svakodnevnom životu. Majko, ja dolazim i dovodim ti muziku, jer sam se oženio.... i u tom stilu. Ploča je odmah ušla među naše Romiće, prodao sam više od sto hiljada primeraka.
Ubrzo zatim Rade Jašarević i Vlastimir Carevac pozvali su ga da peva na Radio Beogradu.
Uoči svog "sudnjeg dana" otpevao je svoj kraj u stihovima serije "Vratiće se rode". Na kraju nije bilo nikoga. Ostao je sam. Pred smrt se požalio da nikada nije ni sanjao da će posle toliko putovanja, druženja i pevanja biti bez ikoga.
- Živim žalosno posle 40 godina mog pevanja. Nijedan da otvori moju kapiju, niti telefonom da pita kako živim i da li mogu da živim. Mučim se - izjavio je Bajramović pred smrt.
Šaban je preminuo 8. juna 2008. godine u Kliničkom centru usled posledica infarkta.