Na temu prolećnih alergija popričali smo sa alergološkinjom Zoricom Plavšić.
Sa prolećem, osim lepšeg i toplijeg vremena startuje i sezona alergija. Kako bi saznali koji poleni su kada najaktivniji, kada je tačno sezona kojih biljaka, kao i koliko problem sa alergijama može biti opasan ako ga ne tretiramo, popričali smo sa dr sc. med. Zoricom Plavšić, pulmologom i alergologom.
Počelo je proleće, a sa njim za neke i mučna sezona alergija. Da li nam možete reči kad je tačno sezona različitih alergija?
Upravo tako. Za većinu proleće je najlepše godišnje doba, puno lepih boja rascvetalog cveća i drveća, prepuno prolećnih mirisa. Za one koji su alergični na polene to je početak njihovih tegoba.
U rano proleće, sa prvim sunčanim, toplim danima javljaju se poleni drveća, od aprila počinje sezona polena trava, a od sredine jula pa sve do kasno u jesen, u zavisnosti od meteroloških uslova, sezona je polena korova.
Naravno, granica početka i završetka cvetanja nije strogo definisana i ima dosta preklapanja. Nažalost, često je ista osoba alergična na dve, a nekada, i na sve tri vrste polena.
Koji sve poleni su u ovom periodu prisutni u vazduhu?
Trenutno se u vazduhu nalaze poleni rano cvetajućeg drveća: javor, breza, grab, tisa/čempres, jasen, platan, topola, hrast, vrba i brest. Među spomenutim, polen breze ima najjaču alergogenu moć i trenutno ga ima u vrlo visokim koncentracijama na području Beograda. Sada se u vazduhu nalazi polen topole, a prema prognozi za sledeću nedelju i nadalje biće ga sve manje.
U toku maja meseca sazreva seme topole, opna u kojoj se seme nalazi puca, seme zbog težine pada na podlogu a po Beogradu kreću da lete „mace“. Mnogi se tada žale da im „mace“ od topole izazivaju alergiju, kijanje, curenje iz nosa ili zapušenost nosa.
U stvari, „mace su perje iz jastuka“ na kome je leželo seme topole, a ne polen. Istina sitnije čestice mogu do uđu nos, one nose sa sobom i čestice prašine pa mogu da izazovu simptome slične simptomima alergije.
Koncentracija polena može da zavisi i od sredine.... Kako je najbolje da proverimo kad i gde su koji poleni najaktivniji?
Na sajtu agencije za zaštitu životne sredine, postoji izveštaj o vrsti i koncentraciji polena za tekuću nedelju kao i prognoza za narednu nedelju. U oko 30 gradova u Srbiji postoje stanice u kojima se vrši određivanje vrste i koncentracije polena tako da preporučujem osobama koje su alergične, ukoliko putuju, da pogledaju koji poleni će ih dočekati tamo gde idu.
Iz vašeg iskustva, koje biljke kod nas najčesće izazivaju to iritirajuće kijanje, peckanje u nosu, svrab, crvene i suzne oči...?
Nemam podatak da su rađenja ciljana istraživanja, ali iz iskustva najčešće se sreće alergija na polen breze (Betula), od polena trava na ježevicu (Dactylis glomerata), lisičij repak (Alopecurus pratensis), popino prase (Phleum pratense), a od korova na pelin (Artemisia vulgaris) i ambroziju.
Da problem sa alergijama može da postane ozbiljniji od obične iritacije ako ne preduzmemo nešto?
Kao i svaka bolest, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne započne se sa lečenjem može da dovede do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Alergijska kijavica u dečjem uzrastu može tokom vremena da se „spusti“ na donje disajne puteve i izazove astmu.
Međutim, u velikom procentu simptomi alergijske kijavice u ranom detinjstvu se potpuno povuku u toku puberteta i kažemo da je „dete preraslo astmu“.
Ostaje, ipak, sklonost ka alergijskom reagovanju i, nažalost, loši izbori u načinu života (pušenje, alkohol, stres, gojaznost ...) mogu da dovedu do pojave simptoma astme kasnije u toku života.