Na treći dan Božića, Srpska pravoslavna crkva slavi Stevanjdan, odnosno Stefana Prvomučenika, koji je krsna slava mnogim porodicama u Srbiji
Božić, najradosniji hrišćanski praznik, proslavlja se tri dana, a poslednje dana slavlja poklapa se s još jednim važnim danom u crkvenom kalendaru.
U pitanju je Sv. Stefan, kojim se slavi arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve i rođak apostola Pavla, inače jedan od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnima u Jerusalimu.
Zašto je Sv. Stefan "slava škrtica"?
Zanimljivo je da se ova slava često u našem narodu u šali naziva "slavom škrtica". Naime, gosti kod domaćina dolaze siti posle dvodnevne proslave Božića, ne mogu mnogo ni da pojedu ni da popiju. Zato oni koji slave ne moraju da se troše za pripremu trpeze kao ostali kad spremaju slavu.
Zbog toga se često za one koji slave Sv. Stefana kaže da su škrtice ili cicije.
Ipak, u pitanju je stara šala, a običaj nalaže da se i Sv. Stefan obeleži kao ostale slave – uz slavski kolač, ikonu, slavsku sveću i trpezu oko koje se okupe porodica, kumovi i bliski prijatelji.
Sveti Stefan, inače, spada u svece koji imaju dve slave – zimski Stevanjdan obeležava se 9. januara, a letnji – Stevan Vetroviti – 15. avgusta, a reč je o prazniku kojim se obeležava slavi Prenos moštiju svetog Stefana.
Za ovaj praznik vezuje se mnogo običaja, a najpoznatiji i najvažniji je iznošenje badnjaka i božićne slame iz kuće. Veruje se da to valja činiti u tišini, kako se ne bi "oterao Božić", a odlažu se u voćnjak, štalu i kod pčela kako bi se pospešili napredak i plodnost.