Nestvarni život PRAVE GOSPOĐE MINISTARKE: Crnjanski joj je skidao zvezde s neba, ali je ona ipak VIŠE volela pozorište

Jedna od najboljih glumica koju smo imali je samo dva meseca pre smrti odigrala po 256. put ulogu koja ju je proslavila, Nušićevu gospođu ministarku, radi se, naravno, o čuvenoj Ljubinki Bobić.

 

Kako je i sama govorila, godine, nagrade i nestalni sjaj slave za nju nisu bili značajni, pa se tako nećemo mnogo osvrtati na 1897. ujedno godinu njenog rođenja. Ona je odrastala na Topčiderskom brdu, u porodici jednog Sremca i Makedonke, a bila je najnemirnija od svih petoro dece.

 

- Bio je rat, onaj prvi, svetski... Izbegli smo u Kragujevac. Moji roditelji, sirotinja božja, te 1915. godine pošalju me u Skoplje. Mene, jedinu od petoro dece upute tamo kao preporučeno pismo kod naših imućnijih rođaka Elzovića, kod kojih sam za hranu radila kao neko slušče. Ali, kako sam odmalena volela da se kinđurim i svašta od šarenila navlačim na svoje mršavo ko kljuse telo, pa kad se pojavim na ulici zasmejavam komšiluk, moji rođaci su brzo uvideli da će slabo da se ovajde od moje pomoći u kući - govorila je ona.

Dane u Skoplju je provodila tako što je stalno bila ispred skpskog Narodnog pozorišta i gledala plakate za predstave koje nije mogla sebi da priušti. Sve dok je jednog dana dok je posmatrala plakat, nije primetio Branislav Nušić i tada je poveo sa sobom na generalnu probu predstave.

 

Najpre je počela da statira, a kada su njeni rođaci saznali, vratili su je nazad roditeljima, s obzirom na to da biti glumica u to vreme nije bilo nimalo poželjno. Po povratku u Beograd je opet slučajno srela Nušića i tom prilikom mu zatražila angažman u pozorištu. 

Uz čuvenu Žanku Stokić zaigrala je i u prvoj verziji Gospođe ministarke, igrajući njenog sina Raku. Još tada joj je Nušić rekao da će jednom biti „ministarka”.

 

Opisivali su je kao "malu damu velikog duha" čiji ljubavni život i danas predstavlja pravi materijal za jednu knjigu.

 

Poznato je da je sa direktorom Politike, Vladom Ribnikarom, imala romansu, ali je isto tako i govorila kako je pozoršte skup hobi, pa se zbog toga i nije udala.

- Stalno su me zvali gospođa Ministarka. A ja im kažem: Ostavite to jer sam ja predratna mondenka, buržujka, da sam htela mogla sam se udati i za pravog ministra.

 

Ljubinka je govorila kako je ceo Beograd bio zaljubljen u nju.

 

- Gledajući me u sentišmentiš ulogama zaljubio se u mene do ušiju tadašnji mladi i lepi direktor 'Politike' Vlada Ribnikar. Eh, kako smo se lepo provodili, a bogme bio je i galantan čovek, niko kao on nije umeo da me obraduje poklonima. A ja sam tada bila glumica-luksuz, nisam se džabe divila Marleni Ditrih... nije mogao da me kupi poklonima i skupim provodima, ali bila je to zaista lepa romansa... A tada je ceo Beograd bio zaljubljen u moje vragolije i nestašluke, pa što ne bi i Vlada Ribnikar, gospodsko dete... Sad mi je od svega ostala jedna naša romantična fotografija: ja i Vlada Ribnikar u Košutnjaku zajedno s mojom sestrom Pelom - govorila je ona.

Takođe, pričala je i da su joj Miloš Crnjanski i Rade Raka Drainac skidali zvezde s neba, ali je i otkrila zašto se ipak nije udala za Raku.

- Nismo se venčali, nije išlo, jer sam ja bila, bre, zvezda ko Merilin Monro i stanovala u palati, vodila luksuzan život, a on zahtevao da ostanem ko golubica na njegovoj jadnoj mansardi punoj knjiga i slepih miševa. I još traži da samo sa njim odlazim u pozorište i odbijem one nestašne uloge po kojima sam postala čuvena, da je ludovao tadašnji Beograd. A bio je i mnogo ljubomoran. Jednom, zbog neke korpe cveća dobijene ne sećam se ni od kog obožavaoca, udario mi šamar, hteo da me prebije ko mačku. E, tada je bilo sve gotovo - govorila je večno šarmantna i harizmatična glumica koju će Srbija pamtiti.