Jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika nosi sa sobom brojne narodne običaje i verovanja, a ovo su najpoznatiji
Na Veliki petak, dan kada se obeležava dan Hristovog stradanja, poštuje se među pravoslavnim hrišćanima najstroži post.
Zabranjena je hrana životinjskog porekla, a zanimljivo je da postoji narodno verovanje da ne sme da se jede jedna biljka.
Naime, u različitim krajevima Srbije mišljenja su podeljena, ali uvreženo je mišljenje da ne treba jesti koprivu! Međutim, u nekim delovima zemlje, sasvim suprotno, postoji verovanje da treba kuvati varice i mladu koprivu.
U Sremu se veruje da treba zaobići i beli luk, a većina vernika tvrdi da ne treba piti vino na Veliki petak jer je ono simbol Isusove krvi.
Od kućnih poslova, zabranjeno je veće kuvanje, mešenje hleba i paljenje vatre, ali se veruje da ipak treba očistiti celu kuću, i to metlom, a potom baciti metlu kako bi se što dalje od domaćinstva oteralo zlo.
Postoji verovanje da devojka koja na Veliki petak opere kosu neće imati glavobolje tokom ostatka godine, kao i da će ona koja ukrade cveće iz crkvene porte i zatim ga stavi na jastuk u snu videti svog budućeg muža.
Veruje se i da neće biti šljiva ako na Veliki petak padne kiša, kao i da sunčan i topao dan donosi bogat rod voća. Postoje i delovi zemlje u kojima ljudi veruju da, iako se ništa ne radi, voće treba okalemiti, jer se smatra da će se primiti i dobro roditi sve što se ovog dana nakalemi.
U nekim delovima Srbije, uglavnom na jugu, smatraju da na Veliki petak decu ne bi trebalo puštati iz dvorišta, jer može neko na njih da "baci magiju".