Među prvima koje su hrabro istupile i odlučile da zbace stege koje im je društvo nametalo bile su one – inovativne, smele i rame uz rame ili korak ispred mnogih muškaraca njihovog vremena.
Iako se najpre zvao Međunarodni dan zaposlenih žena, brzo je Osmi mart postao sinonim za dan kada se slave sve žene sveta. Praznik je ustanovljen početkom 20. veka i prvi put obeležen 28. februara 1909. godine u Njujorku u znak sećanja na štrajk Međunarodne unije žena tekstilnih radnica 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo zahtevajući svoja prava.
Prvi savremeni Međunarodni dan žena je proslavljen davnog 8. marta 1914. godine, budući da je bila nedelja, pa su one mogle da učestvuju u brojnim aktivnostima u čast ženama. Od tog dana je Osmi mart počeo da se širi svetom i tradicionalno obeležava.
Ovo je ujedno prilika da se podsetimo mnogih žena koje su, u vreme kada je zahtevalo ogromnu hrabrost usuditi se za tako nešto, pokazale da mogu stanu rame uz rame sa svakim muškarcem na svakom polju, a mnoge su nadmašile svoje savremenike. Ovo su samo neke od njih.
- Ejda King Lavlejs
Verovali ili ne, prva programerka živela je u XIX veku.
U pitanju je Ejda Lavlejs, ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona i Anabele Milbank. Budući da je Ejdina majka strahovala da će devojčica naslediti očevu nepredvidivu prirodu, trudila se da je strogim vaspitanjem i obrazovanjem oblikuje u drugačiju osobu, a pokazalo se da je Ejda vrlo nadarena za nauku. Bila je vrsna matemaričarka, ali je briljirala i u muzici i uživala u književnosti.
Na jednoj zabavi upoznala je uglednog profesora matematike Čarlsa Bebidža i predstavila mu svoje teorije, između ostalog i koncept o analitičkoj mašini. Ejdine ideje, kreativnost i blistavi um zapanjile su Bebidža, koji je potom zamolio Ejdu da prevede na engleski neke beleške, a ona im je dodala svoje komentare, pa je tekst bio čak tri puta duži. U njiuma je naglasila razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se uporedi s današnjim kalkulatorom, i Bebidžove, koja bi mogla da se uporedi s računarima današnjice.
U jednoj od beležaka, Ejda je opisala algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva, koja se smatra prvim algoritmom u istoriji napravljenim s idejom da se primeni na računaru, što Ejdu Lavlejs čini prvim programerom u istoriji.
- Marija Kiri
Slavna naučnica nije promenila svet jednom — učinila je to bezbroj puta.
Čuvena fizičarka razvila je teoriju radioaktivnosti, otkrila radijum i polonijum, zahvaljujući njenom radu (i pod njenim ličnim nadzorom) sprovedena su prva istraživanja o lečenju raka radioaktivnošću, osnivačica je radiohemije...
Slavna Marija Kiri prva je osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade i zahvaljujući njenom radu svet je uvideo i šta je radioaktivnost i koji su njeni štetni uticaji i korisni aspekti.
- Roza Parks
Afroamerička aktivistkinja proglašena je od strane američkog Kongresa "majkom modernog pokreta za ljudska prava".
Svoje ime zauvek je upisala u istoriju borbe za jednakost kada je 1. decembra 1955. godine u Alabami odbila da ustupi mesto u autobusu putniku bele kože.
Iako nije bila prva osoba koja je odbijala da se povinule pred segregacijom, ona je uhapšena, a nekoliko dana kasnije Afroamerikanci su započeli bojkot grafskog prevoza. Usledio je niz događaja koji su rezultovali promenom zakona na jugu Amerike, tradicionalno najkonzervativnijem delu zemlje.
Sledeće godine odvojeno sedenje u autobusima proglašeno je neustavnim, a Roza je postala simbol borbe za jednakost.
- Amelija Erhart
Američka avijatičarka i druga osoba ( i prva žena!) koja je sama preletela Atlantik svakako spada u pionire avijacije.
Kada je imala 23 godine, sa ocem je posetila jedan aeromiting i prvi put poletela avionom. Tada je shvatila šta je njen poziv.
— Znala sam da moram da letim — prisetila se jednom prilikom.
Ona je vredno radila i uz pomoć majčine i svoje ušteđevine, platila časove letenja da bi kasnije kupila sopstveni avion koji je nazvala "Kanarinac" zbog jarke žute boje. Upravo je u tom avionu oborila visinski rekord za ženske pilote kada je stigla do visine od čak 4.267 metara.
S pilotom Vilmerom Šulcom uspela je 18. juna 1928. godine, nakon 21 sata leta, da preleti Atlantski okean, ali nije bila u potpunosti zadovoljna — želela je da ponovi ovaj podvig sama. Zato je 20. maja 1932. godine ponovo poletela i uspela u svojoj nameri, ali su Amelijine ambicije porasle.
Želela je da preleti svet.
Zato se s navigatorom Fredom Nolanom iz Majamija uputila na ovaj dalek put i uspela da preleti Afriku i Aziju i stigne do Nove Gvineje u Južnom Pacifiku. Međutim, na putu između Nove Gvineje i ostrva Hauland njihov avion je nestao.
- Milunka Savić
Žena s najviše ratnih odlikovanja u istoriji i "srpska Jovanka Orleanka" provela je šest godina u rovu i devet puta bila ranjena. Istakla se svojim zalaganjem i hrabrošću u Balkanskim ratovima i Prvom svetstkom ratu, a morala je — kako je tada često bio slučaj — da se registruje za mobilizaciju pod muškim imenom. Da je hrabri borac žena otkriveno je nakon Milunkinog ranjavanja na Bregalničkoj bici, čak godinu dana nakon što je ona pristupila vojsci.
Istakla se kao deo "Gvozdenog uka", u kojem se borila pored Škotkinje Flore Sanders, a posebno u Kolubarskoj bici, kao bombaš. Zapaženu ulogu imala je i na Solunskom frontu i bici na Kajmakčalanu, povlačila se preko Albanije ranjene glave...
Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom, a nosilac je i dva francuska ordena Legije časti, zlatne medalje „Miloš Obilić“, zlatne Karađorđeve zvezde s mačevima, Spomenice na Prvi svetski rat, Albanske spomenice, Ratnog krsta sa zlatnom palmom...
Posle svoje vojne karijere, radila je kao kuvarica, kontrolorka i bolničarka, a odškolovala je čak tridesetoro dece.