Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice
Iako Časne verige nisu obeležene crvenim slovom, u pitanju je veliki praznik koji mnogi slave kao krsnu slavu, a posvećen je apostolu Petru i praznuje se u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca.
Carski namesnik Irod je, kaže predanje, utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Veruje se da se ovi okovi danas nalaze u Crkvi Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.
Običaji u Srbiji za Časne verige
Ovaj praznik je u Srbiji velika slava, pa se za nju vezuje mnogo običaja i verovanja. Ovo su neki od njih:
- Na Kosovu i Metohiji postoji običaj da se slave Časne verige da bi se oterala kuga i da bi stoka dobro napredovala.
- Veruje se da od Časnih veriga počinje blaže vreme "jer Bog usijanim lancima zagreva zemlju".
- Ne rade se teški poslovi da narod ne bi "otežao" okove Svetog Petra.
- Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
- Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
- Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.