tradicija

Jedna stvar se NI SLUČAJNO ne kupuje: Običaji za Časne verige koji je narod negovao vekovima

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice

foto: Profimedia

Iako Časne verige nisu obeležene crvenim slovom, u pitanju je veliki praznik koji mnogi slave kao krsnu slavu, a posvećen je apostolu Petru i praznuje se u znak sećanja na okove kojima je Irod okovao sveca.


Carski namesnik Irod je, kaže predanje, utamničio apostola Petra i naredio da ovaj stoji okovan između dvojice vojnika do suđenja, ali se pre izlaska pred sud pojavio anđeo i okovi su sami pali na zemlju. Veruje se da se ovi okovi danas nalaze u Crkvi Svetog Petra u Rimu i da spadaju u relikvije sa isceliteljskim moćima.

 

foto: Profimedia

Običaji u Srbiji za Časne verige


Ovaj praznik je u Srbiji velika slava, pa se za nju vezuje mnogo običaja i verovanja. Ovo su neki od njih:

 

  • Na Kosovu i Metohiji postoji običaj da se slave Časne verige da bi se oterala kuga i da bi stoka dobro napredovala.
  • Veruje se da od Časnih veriga počinje blaže vreme "jer Bog usijanim lancima zagreva zemlju".
  • Ne rade se teški poslovi da narod ne bi "otežao" okove Svetog Petra.
  • Postoji verovanje da divlje šumske životinje ne napadaju ljude na ovaj praznik jer su im čeljusti vezane verigama.
  • Običaj je da se ne kupuje niti šije novo odelo na Verige i da će onoga ko to učini udariti grom.
  • Postoji verovanje da je i Sveti Sava bio okovan i da je po oslobođenju sačuvao svoje verige i njima lečio, kao i da je razmenio sa Svetim Petrom okove ― njemu je dao hladne, a dobio vruće, a to je narodno objašnjenje za to što leti nije prevruće, a zimi nije prehladno.