Glumica Miona Marković u prazničnom intervjuu za Glossy sumirala je prethodnu godinu, priznala zbog čega je zahvalna na njoj, ali i otkrila da nema planove — već je oni sami nađu.
Mlada glumica Miona Marković za kratko vreme uspela je da postigne velike uspehe kada je u pitanju karijera i nalaženje sopstvenog mesta na domaćoj javnoj sceni.
Od uloga u serijama "Jutro će promeniti sve", "Žigosani u reketu", "Koreni", "Biser Bojane", "Močvara", "Azbuka našeg života", preko pozorišnih predstava, plesa i sticanja iskustva u svetu Bolivuda, harizmatična Miona iskazala se kao multitalentovana u raznim sferama umetnosti.
U intervjuu za Glossy otkrila nam je nešto više o ulogama koje su u poslednje vreme obeležile njenu glumačku karijeru, priznala nam je šta (ne) očekuje u 2022. godini, ali i podelila interesantne detalje svoje privatnosti, pa čak i to gde provodi praznike.
Serija “Azbuka našeg života” opisana je kao iskrena i emotivna porodična drama, a u isto vreme donosi i osveženje i uvek aktuelnu priču o ljudskim odnosima. Koliko ti je slična Marta, koju si u seriji odigrala, i čemu te je naučilo uskakanje u njene cipele?
— Nisam joj slična, ali razumem ljude koji jesu, one koji su bili u okruženju kada se porodica i brak raspadaju... Marta je van njihovog domašaja jer studira u Londonu, a način na koji se ona s tim nosi gledala sam dosta puta. Blisko mi je i s obzirom na godine. Sve to je za mene bilo jedno igralište, mogla sam da se igram glumeći.
Za ulogu Marijane u “Močvari” izjavila si za medije da se dobija jednom u deceniji ili nikada. Kako je ispred tebe zasigurno duga i velika karijera, kakve izazove priželjkuješ u budućnosti kojima bi nadmašila svoj dosadašnji rad?
— "Močvara" je bila moj najteži glumački zadatak za sada, ali daleko od toga da želim da tako ostane. Prošle godine sam imala inostrane izazove, koji imaju svoju posebnu kategoriju izazova, jer je potpuno drugi jezik u pitanju, moraš njime da ovladaš, te bih sebi poželela možda veću ulogu na drugom jeziku, da vidim mogu li i to. Poželela bih sebi neko veliko delo kao što je "Rat i mir" ili "Hasanaginica", u kojima se ja uvek vidim, ali malo ih se i bojim. Volela bih i neku čudnu ulogu, koja će mi tražiti određenu veštinu kojoj ću morati da se posvetim, poput sviranja klavira, nekog meni nepoznatog sporta...
Ti si i televizijska i pozorišna glumica, fantastično se snalaziš u plesu, a postoji li neka od tih (ili drugih umetničkih) sfera u kojoj najviše uživaš?
— Meni je ples uvek bio beg, izlečenje tužnih misli. Ako ne plešem ili se ne bavim pul densom ili hupom, što je nova disciplina kojom se bavim, osećam se loše. Shvatila sam da je to nešto što mi je obavezno kako bih bila dobro sama sa sobom. Ples je nemoguć bez muzike, volim i da pevam, u mjuziklima, nije mi ni to strano. Nekada umesto plesa naučim novu pesmu i jednako uživam. Trenutno pokušavam da sviram klavir i teško mi ide, ali užitak je kad savladaš nešto nepoznato.
Kada sumiraš 2021. godinu, šta u njoj smatraš svojim najvećim uspehom, bilo na emotivnom, porodičnom ili poslovnom planu?
— 2021. godina bila je jako neobična. Na poslovnom planu imala sam internacionalne saradnje, što je vrh dosadašnjeg uspeha u karijeri. To će gledati auditorijum koji ja nikada ne bih mogla da imam u Srbiji. Što se tiče emotivnog i porodičnog, svašta se dešavalo, izgubili smo babu, ali udali sestru. Zahvalna sam i srećna na 2021.
Kakve projekte mi možemo očekivati od tebe naredne godine, a šta ti očekuješ od svojih narednih uloga?
— Apsolutno nemam ništa zasigurno sem jednog filma. Postoje šuškanja o nekim predstavama, ali ne znam kuda će me karijera odvesti. Nemaš planove, oni te sami nađu.
Kako ćeš ove godine provesti božićne praznike?
— Volim da sam tada kod kuće sa svojom užom familijom. Zapravo, kao pleme smo, pa nas je mnogo! Ove godine smo, ipak, odabrali kućnu varijantu, ali u Pirotu, sa porodicom mog momka.