karijeru joj je prekinuo rat

Igrala je u ČUVENOJ seriji, u Čolinoj pesmi bila TATINO ZLATO: Evo gde je danas i kako izgleda Ivana Legin

Čak i Zdravko Čolić, jedna od najvećih i najvoljenijih muzičkih zvezda na našim prostorima, bio u senci svoje male koleginice kada su zajedno zapevali "Čaje šukarije".

foto: Youtube Printscreen

Devojčica Ivana Legin postala je poznata širom Balkana kada je sa Zdravkom Čolićem pevala "Čaje šukarije", ali to nije jedini put da smo je videli kao umetnicu. Ona je pre toga već stekla slavu zahvaljući ulozi u filmu Ademira Kenovića "Kuduz".

 

Zanimljivo je da smo suprug i ja smatrali da Ivana nije muzikalna. A do ovog angažmana došlo je nakon razgovora s Ademirom Kenobićem. I ja i suptug bili smo pomalo u dilemi, ali složili smo se s Ademirovom konstatacijom da je Ivana sada ovakva ličnost i da to treba, da kažem, iskoristiti — izjavila je Ivanina majka Biljana nakon što je pesma "Čaje šukarije" objavljena za Yugopapir i dodala da je Goran Bregović Leginima poslao snimak koji je devojčica slušala i samo za jedan vikend muzičar i ona "obavili su posao oko snimanja u Beogradu".

 

FOTO: Youtube Printscreen
FOTO: Daily Motion, Printscreen
FOTO: Youtube Printscreen
FOTO: Youtube Printscreen


Goran je, kako čujem, uživao radeći s Ivanom — dodala je Ivanina mama.

 

Devojčica se odlično provela dok je snimala sa Čolom, a pamti da je jednog od najpopularnijih muzičara u Jugoslaviji začikavala zbog frizure.


Sećam se snimanja u studiju sa Zdravkom gde sam ga zezala da je curica zato što ima tako dugu kosu. Čini mi se da je promenio imidž za tu ploču jer je na albumu lepo zalizan sa kraćom kosom. Možda je moja primedba uticala — rekla je ona jednom prilikom za portal Lola.

 

Ivana danas živi u Australiji, gde se bavi režijom, produkcijom i marketingom, a pre nekoliko godina imala je priliku da se u Melburnu ponovo sretne sa Zdravkom Čolićem, a tada su evocirali uspomene na lepo druženje.

 

 

Rat u Bosni je prekinuo njenu karijeru, ali je i u Australiji ostvarila nekoliko manjih uloga. Ipak, uspesima su prethodili teški izbeglički dani.


Izbeglištvo je išlo preko Beograda, Zagreba, Rusije, pa tek onda do Australije. Kao i svima ostalima koji su lutali svetom pokušavajuci da nađu svoj kutak mira i sigurnosti bilo je nemirno, nesređeno i nestabilno. Tek što smo se navikli na jednu školu i način života, našli smo se u drugom okruženju sa novim jezikom i kulturom. Nije bilo lako, ali ovakva iskustva definitivno jačaju. Mali ožiljci će uvek biti prisutni, nekada će da zasvrbe ili da se upale, obično kada to najmanje očekujemo. Međutim, na to gledam kao proživljeni život i kad taj ožiljak zasvrbi samo me podseti da sam u 33 godine preživela nešto što mnogi nisu sa 90 — istakla je Ivana tada.