Ugledni pijanista, direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture Ivan Tasovac preminuo je danas u Beogradu u svom domu u 56. godini. On je ostavio dubok trag u kulturi naše zemlje, a da će njegov život zauvek biti vezan za klavir znao je još kao mali...
Kako je Ivan Tasovac jednom prilikom ispričao, dok je odrastao, u njegovom okruženju podrazumevalo se da će deca iz dobrostojećih porodica pohađati muzičku školu, ali za Tasovca muzika nije bila obaveza ― on je već bio zaljubljen u klavir.
― Krajem šezdesetih godina prošlog veka deca iz boljih kuća su gotovo obavezno išla u francusko zabavište i u neku muzičku školu. Klavir sam počeo da sviram sa šest godina, mada, ruku na srce, i pre toga sam provodio dosta vremena ispod klavira, koji mi je izgledao kao savršeno mesto za igru. Roditelji me nisu preterano terali da sviram, ali se negde podrazumevalo da će mi profesionalni život biti vezan za umetnost. Osim oca glumca i majke Marije, profesorke klavira, mogao sam da se ugledam i na baku Slobodanku Nešić, koja je, pre nego što se udala za mog dedu ― na užas tadašnje pristojne Srbije ― nastupala u modernističkim baletskim igrokazima Mage Magazinović ― ispričao je jednom prilkom bivši ministar kulture.
Kako je on istakao, ljubav prema muzici je ipak prevagnula.
― Kao mali, obožavao sam pozorište, ali je porodični savet ipak doneo jednoglasnu odluku da je klavir daleko bolji od glume, pre svega jer muzika nije ograničena "jezičkim prostorom". Što se tiče mojih drugih "umetničkih" predispozicija, voleo sam da čitam stripove, jurcam za loptom i zurim u "oba" televizijska programa ― istakao je Ivan Tasovac.