Spektar sive boje obično uključuje pojedince koji seksualnu privlačnost doživljavaju veoma retko, samo pod određenim okolnostima ili intenzitetom toliko niskim da je to zanemarivo.
Siva sekualnost jeste zona u kojoj se osobe nalaze između dve krajnosti, odnosno između aseksalnih osoba i osoba sa normalnom seksualnošću, koji se još nazivaju i aloseksualnim. Pod pojmom sivoseksualnih želi se naglasiti da postoji sredina, odnosno sivi deo koji pripada njima.
Najčešće su sivoseksualni ljudi bliži aseksualnosti, ali to ne mora nužno biti tako. Ono šta je bitno napomenuti jeste da nijedno ispoljavanje ove vrste seksualnosti nije isto, jer su sve osobe u tom kontekstu različite.
Ovaj tip seksualnosti razlikujemo od libida koji je poznat i kao seksualni nagon, koji predstavlja potrebu da se oseti zadovoljstvo, a seksualna privlačnost se vezuje za osobu koja nam postaje privlačna i izaziva nam želju za seksom, što implicira da sivoseksualci mogu imati izražen libido.
Sivoseksualno ponašanje se najčešće izražava kroz sledeća ponašanja:
- ne daju važnost seksualnoj privlačnosti pri izboru partnera
- seks im nije mnogo važan kao ostatku populacije
- ponekad osećaju seksualnu privlačnost
- samo u određenim okolnostima osećaju seksualnu privlačnost
- pokazivanje ljubavi se često ogleda u maženju, razgovoru i sl.
Naravno da se ovi oblici ponašanja ne ispoljavaju kod svih isto.