Jedinica Alfreda Hičkoka, Patriša Hičkok preminula je u 93. godini, samo nekoliko dana pre datuma na koji se obeležava 122 godine rođenja njenog proslavljenog oca. Život oca i ćerke bio je zanimljiv, a pojedini detalji neobični su, intrigantni i pomalo surovi.
Patriša Pat Hičkok, ćerka majstora napetosti i kralja psiholoških trilera Alfreda Hičkoka, preminula je u 93. godini. Smrt je potvrdila njena ćerka. Istovremeno, nekoliko dana kasnije, 13. avgusta, obeležava se 122 godine od rođenja čuvenog britanskog filmskog reditelja.
Patriša Hičkok bila je jedinica Alfreda Hičkoka i Alme Revil.
Porodica Hičkok preselila se u Los Anđeles 1939. godine, a Patriša je krenula da glumi još kao dete. Na binu je kročila pojavivši se u brodvejskoj predstavi Violet.
Kasnije, tokom svoje karijere, pojavila se u očevim filmovima, poput filma Psiho, gde je glumila koleginicu Džener Li iz kancelarije, Kerolin, koja joj nudi lekove za smirenje. U Strancima u vozu odglumila je Barbaru Morton. Pojavila se u brojnim filmovima sedamdesetih godina prošlog veka. Patriša Hičkok rodila je tri ćerke, a od glume je odustala kako bi brinula o njima. Doduše, nastavila je sa doprinosom očevom nasleđu i bila je koautor biografije o svojoj majci Almi Hičkok.
Njen suprug Džozef O'Konel Junior umro je 1994. godine. Imali su tri ćerke, Meri Stoun, Tere Karuba i Kejti O'Konel Fijala.
Kuća Pat Hičkok izgorela je u požaru 2018. godine.
Jedina Hičkokova naslednica uvek je insistirala na tome da je njeno detinjstvo bilo srećno i da su njeni roditelji bili normalni. Ipak, nije bila pošteđena kontrolišuće prirode svog oca, kao ni njegovog, pomalo surovog, smisla za humor.
Kao dete, uvek je jela sama. Poslali su je u internat, ali nije otišla na koledž jer je njen otac rešio da se Pat vrati u Englesku. Uvek je izražavala žaljenje zbog toga što nije glumila u više njegovih filmova.
"Volela bih da je više verovao u nepotizam", govorila je Hičkok.
Alfred Hičkok bio je majstor u onome što je radio, a njegov duh često se prelivao i u obične situacije. Jednom je svojoj ćerki nacrtao lice klovna dok je spavala. Želeo je da vidi njen šok na licu kada se ujutru probudi i pogleda u ogledalo.
Dok su snimali Strance u vozu, znajući koliko se boji visine, kladio se u 100 dolara da neće smeti da se vozi točkom strave u luna-parku. Kružila je priča, čak i opisana u biografiji Donalda Spotoa "Tamna strana genija", kako ju je otac ostavio na točku preplašenu čitav sat. Patriša Hičkok je to demantovala i rekla da je situacija bila drugačija.
"Desilo se to da su isključili svetla i pretvarali se da su otišli. Rekla bih da je to trajali 35 sekundi, pa su upalili svetla i sišli smo. Jedino sadistički u tome jeste to što nisam dobila svojih 100 dolara", rekla je ona, braneći oca, za Chicago Tribune 1993.
Alfred Hičkok voleo je okrutne šale s ljudima. Saznao bi šta je nečija fobija na snimanju filma, npr. pacovi ili miševi, pa mu je slao punu kutiju toga. On sam imao je neverovatne strahove, kao što je strah od jaja!
Jednom je Hičkok rekao: "Plašim se jaja. Taj veliki krug bez ijedne rupe... Da li ste videli nešto što užasava kao žumance koje rasipa svoju žutu tečnost? Krv je radosne boje, crvene. Ali, žumance je žuto, užas. Nikad ga nisam probao."
Plašio se i sopstvenih filmova!
Alfred je rekao u jednom intervjuu 1963. godine: "Plašim se svojih filmova. Nikada ih nisam gledao. Ne znam kako ljudi podnose da gledaju moje filmove."
Imao je doživotnu fobiju od policije. Kada je imao 5 godina, otac ga je poslao u lokalnu policijsku stanicu, sa porukom policajcima da ga zaključaju u ćeliju na 5 minuta, kao kaznu za nestašluke. Od tog događaja potiče ogroman strah od policije.
Doduše, njegovi strahovi kao da su bili okidač da se neprestano igra tuđim strahovima, pa čak i kad je u pitanju bila njegova ćerka.
Patriša je jednom prilikom izjavila da je njena majka imala mnogo više udela u Alfredovom radu nego što joj je priznato.
"Moja majka je imala mnogo više udela u očevim filmovima nego što joj je ikada priznato. On je zavisio od nje u svemu, apsolutno u svemu", izjavila je Pat Hičkok 1999. godine.