Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Mladenci u pomen na stradanje Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Svi ovi mučenici bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista. Naređeno je da se kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Rimski vojvoda je od besa naredio da oni budu pogubljeni 320. godine.
S obzirom na to da je reč o mladićima, narod je taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici u domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici.
Verovalo se da pre Mladenaca nije dobro jesti ništa što je niklo posle Nove godine, kao i da valja jesti med, kuvanu koprivu i zelje ne bi li se očistila krv.
Vernici su ranije na Mladence ostajali budni do jutra, a po svanuću su mladići i devojke išli su da beru vrbine grančice, najavljujući početak Vesninog dana.
Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje kolača koji se zovu mladenčići i, prema običaju, treba da ih bude 40. Mladenčići se prave od pšeničnog brašna, premazuju se medom i nude svim gostima. Simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.
Mladenci uvek padaju uz Časni post i zato svaka gozba koja se sprema ovog dana mora biti posna radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.
Takođe, venci koji se stavljaju na glave mladenaca na venčanje imaju veze sa verovanjem da su tri dana posle pogubljenja na glave mučenika spustili venci.
Kako objašnjava SPC, venci imaju trostruku simboliku: venci carski — svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički — u braku treba podnositi žrtve, i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.
Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu verni jedno drugom, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Praznik se smatra i početkom proleća.