Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Savu, jednu od centralnih ličnosti naše istorije.
Današnji dan, koji se obeležava i kao školska slava, prate brojna verovanja. Među njima je i verovanje da grmljavina na Svetog Savu najavljuje važne događaje.
Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj, začetnik naše srednjovekovne književnosti, zaštitnik prosvetara, apotekara i tvorac zakonodavstva.
Rođen je kao Rastko 1169. i bio je treći sin velikog župana Stefana Nemanje. Vrlo mlad se privoleo crkvi, pa se zamonašio već 1192. godine na Svetoj Gori. Godine 1208. vratio se u Srbiji kako bi pomirio posvađanu braću Stefana i Vukana. Prosvećivao je narod, pisao značajna dela, u Nikeji 1219. izdejstvovao samostalnost srpske crkve.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim. Veruje se da je vest o njegovoj smrti u Srbiju stigla 27. januara, pa se na taj dan obeležava njegova slava. Mošti su mu iz Bugarske prenete u Mileševu 1237. godine, ali turski Sinan paša ih je 1594. spalio u Beogradu kako bi ugasio Savin kult u narodu.
U Srbiji se ovaj praznik proslavlja svečano, ne radi se ništa, a ponegde se posti sedam dana pred Savindan. Brojna verovanja se povezuju sa ovim danom, a jedno od njih kaže – ako na Svetog Savu zagrmi, u državi će se desiti važni, prelomni događaji, a moguće je i da će se desiti nešto loše jer grmljavini zimi vreme nije.
Takođe, Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva i smatraju ga vučjim pastirom. Ranije je važilo da pred Savindan stoka nije smela da se tera u šumu iz straha od vukova. Pored toga, u dane oko Svetog Save ništa se nije radilo sečivom – britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene.
Postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Iako je današnji praznik tzv. crveno slovo, što se tiče kućnih poslova uglavnom važi sve suprotno od onoga što je uobičajeno na velike praznik — pošto se se stoka u davna vremena puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi da uradi u kući šta je potrebno. Štaviše, poželjno je i veliko spremanje!
U znak zahvalnostišto im je olakšao mlevenje žita, u narodu je i ponikao običaj da se na Savindan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci. U Vojvodini se najčešće mese posne perece ako Savin dan "pada" u sredu ili petak, a mrsne ako "pada" na nekio drugi dan.