Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik ― Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz bogatu posnu trpezu...
Badnje veče karakteriše tradicionalna zajednička večera na kojoj se okupljaju svi članovi porodice. Mnogobrojni običaji tiču se izvesnih jela koja se moraju jesti.
Od jela se sprema pasulj, kiseli kupus, pita od oraha ili pita od višanja i riba. Sa trpeze za Badnje veče ne sme da izostane ni med, koji se jede sa orasima, a posle Badnje večeri se u kući čuva kao lek.
Jedno od najstarijih verovanja koje nam dolazi još od indogermanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika. Sličnu ulogu na večeri igra i med, dok riba ima ritualno značenje, koje se u srednjem veku vezivalo za simbol Isusa Hrista.
Ipak, na Badnjoj večeri simboličnu ulogu nema samo hrana, već i piće. Jedan od običaja je da se rakija ili vino ne smeju popiti do kraja, odnosno sud ne sme ostati prazan.
Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tih dana odlučuje o sudbini kuće i ukućana, u narednom jednogodišnjem periodu.
U toku dana domaćica stavi u jedno sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha, jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju ko je, odgovara: "Badnjak vam dolazi u kuću".
U novije vreme, širom Srbije javilo se i kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, te se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.