OVE DETALJE NIKO NIJE ZNAO: Dr Darija progovorila o najtežim životnim uspomenama, a ove reči svog OCA zauvek će pamtiti

Rođena je 1975. godine u Sarajevu, a radi kao vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i to na Katedri epidemiologije.

 

Ipak, široj javnosti dr Darija Kisić Tepavčević poznatija je kao zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut", a jedna je od najzapaženijih članova Kriznog štaba za suzbijanje bolesti Covid-19.

 

S obzirom na to da se javnost danima bavila njenom frizurom, da na društvenim mrežama bukvalno bukti rat između onih koji je napadaju i onih koji je brane, moglo bi se zaključiti da je doktorka Darija Kisić Tepavčević ’opasnija’ i od virusa.

 

- Toliko toga se sada preuveličava. Da li je čista kosa zaista takva retkost da bi o tome trebalo da pričamo danima? Stvarno mislim da su priče o nečijem izgledu predimenzionirane. Volela bih da kažem kako redovno idem u teretanu i vežbam, ali sam od onih žena koje svakog ponedeljka to planiraju. Ovog i još nekoliko sledećih, defnitivno, neću početi - izjavila je Darija Kisić Tepavčević za Indeks.rs.

 

Pored lepote koja brzo upada u oči, još jedna od tema vezanih za život ove naučnice bilo je i njeno odrastanje tokom rata u Bosni. Kako je navela, Dariji je to najteža životna uspomena.

 

- Iako sam rođena u Sarajevu, ja sam Hercegovka - sto odsto. Tata Bogdan potiče iz mesta Baljci, kraj Bileće. Roditelji su mu preminuli kad je bio mlad. Deda se zvao Milan. Majka Vesna rođena je u Sarajevu, ali njeni Pašići su iz Hercegovine - počela je svoju životnu priču darija koja ima i tri godine mlađeg brata Bojana, koji je završio Elektrotenhički fakultet i suprug je ministarke pravde Nele Kuburović.

 

- U drugom polugodištu drugog razreda gimnazije sam napustila rodni grad. Brat i ja otišli smo u Bileću, kod očevih, a on i majka su ostali u Sarajevu. Nismo ih videli dve godine. Često se danima nismo ni čuli - prisetila se teških dana Kisić Tepavčević.

 

- Posle ratnih godina došli smo u Beograd. Ovde smo se skućili, kao mnoge druge osobe izbegle iz bivših jugoslovenskih republika. Kad su nas jednom pitali zašto nismo otišli u inostranstvo, moj otac je rekao: Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija. A mi smo Srbi. Te njegove reči zauvek su se urezale u moje sećanje - emotivno je navela doktorka koja tvrdi da je imala srećno detinjstvo, iako je zbog svoje radoznalosti često pravila sitne nestašluke.

 

- Roditelji su me dobili dok su bili na fakultetu. Ne znam koje su tajne metode vaspitavanja primenjivali, pa smo brat i ja bili dobra deca. Da znam, primenila bih isto na svoju ćerku. Mislim da je suština u tome što nam nisu postavljali pravila, nisu nas muštrali ni kažnjavali, već su nam davali prividnu slobodu da možemo sve što hoćemo. S tim što smo i mi odlično znali gde su granice - rekla je Darija.

 

Nastavak na sledećoj strani...

Doktorka je istakla da joj je bujna i prelepa kosa još od malih nogu pravila probleme.

 

- Majka i otac nisu znali šta će s tolikom kosom, pa im je jedino rešenje bilo da me redovno šišaju na kratko. Sve dok sama nisam počela da održavam frizuru. Tako da ne mogu da se pohvalim uvojcima i kikama iz tog životnog perioda, samim tim ni da me je neki dečak čupkao kako bi mi stavio do znanja da mu se sviđam - rekla je doktorka.

 

- Radoholičar sam. Volim u svemu da pronađem ono što je dobro. To, nekada, nije dobro po mene, ali se nikada ne naučim pameti. Uvek se trudim da u svemu što radim nađem nešto lepo.Čak i ako nam život da potpuno praznu čaš, moj stav je – hajde da uradimo sve što je do nas kako bismo je napunili -  kaže doktorka Darija.

 

Voli da čita Mešu Selimovića, Ivu Andrića i Momu Kapora i dodaje da poslednjih godina sve manje ima vremena za beletristiku. Kafu ne pije, izbegava i razne voćkaste, ’crvene’ čajeve, ali joj posle napornog dana prijaju zeleni i od vreska.

 

I pre pandemije korona virusa često je gostovala na domaćim televizijama, ali nikad pre gledaoci je nisu ovako pažljivo slušali i gledali. A to što je u svakoj prilici doterana, kako bi, valjda, svaka žena i trebalo da izgleda kad se pojavljuje pred kamerama, postalo je njen ’veliki greh’. Možda i veći od lapsusa o datumu kad je zabeležen prvi slučaj COVIDA19 kod nas.

 

Osim u nauci, odlično se snalazi i u kuhinji i često kuva.

 

- Volim raštan sa suvim mesom, ali ga ne spremam ja, jer moj tata je pravi majstor za to čuveno hercegovačko jelo.

 

Kako kaže, u životu je najponosnija na svoju ćerku.

 

- Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa njom. Mada, pošto je sad u pubertetu, ponkeda moram da je ’jurim’ kako bismo bile zajedno.