Jednom kada je virus korona u telu on vrlo lako može da napadne i druge organe, kaže doktor
Od prvih slučajeva oboljenja od novog korona virusa u Kini lekari su znali da on ciljano napada pluća. Ipak, sada se zna da pacijentima s teškim simptomima osim pluća ostanu oštećeni bubrezi, srce…
"Jednom kada je korona virus u telu on vrlo lako može da napadne i druge organe", kaže dr Erik Penja, lekar u hitnoj medicinskoj službi i direktor na Northwell Health institutu u Njujorku za Live Science.
Tako virusne infekcije, na primer, mogu ometati dotok krvi u srce, uzrokovati nepravilan rad srca ili čak zatajenje, a jedan od petoro pacijenata je razvio oštećenje srca kao rezultat COVID-19 u Vuhanu u Kini, pokazala je jedna mala studija objavljena 27. marta u časopisu JAMA Cardiology.
Kovid 19 može napasti ćelije srca i pluća jer su prekrivene površinskim proteinima. Kad su tkiva u telu oštećena – bilo invazivnim virusom poput SARS-CoV-2, bilo drugim sredstvom, prirodni odgovor organizma uključuje ispuštanje upalnih molekula, poput malih proteina zvanih citokini, u krvotok.
Enzim ACE2 deluje protivupalno, sprečavajući imune ćelije da nanose veću štetu sopstvenim ćelijama u telu. Kada se virus zaustavi na ACE2 proteinima, ti proteini se isključuju iz komisije, što smanjuje protivupalnu zaštitu, koju inače pružaju. Na taj način virus može delovati dvostruko štetno, oštećujući ćelije direktno i sprečavajući telo da zaštiti tkiva od upalnih oštećenja.
Ukratko, problem je u tome što korona virus izaziva prejak odgovor imunog sistema, koji potom osim zaraženih ćelija napada i zdravo tkivo.
Oštećenje jetre i otkazivanje bubrega
Isto tako SARS-CoV-2 može vršiti invaziju i na ćelije jetre, a može uzrokovati i otkazivanje bubrega. Jetra proizvodi enzim koji ubrzava hemijske procese unutar našeg tela. U zdravom organizmu, ćelije jetre neprestano odumiru i oslobađaju enzime u krvotok. Problem nastaje onda kada enzimi preplave krvotok, što je učestalo kod pacijenata oboljelih od SARS-a i MERS-a.
"Tada vidimo jako povišene enzime jetre", kaže dr Penja. Srećom jetra ima izvrsnu sposobnost samoregeneracije i, koliko je poznato, virus ne može trajno da je ošteti. Iako su neka oštećenja rezultat direktnog napada virusa na ćelije, imuni sistem je uzrok većine", naglašava doktor.
Baš kao i jetra, bubrezi imaju zadatak da pročišćavaju krv. Dok se krv filtrira kroz bubrege, ćelije njihovih kanala mogu da zarobe virus, što dovodi do prolaznog ili lakšeg oštećenja, a ako virus probije ćelije i počne da se umnožava, oštećenje na kanalima postaje opasno po život.
Ipak, citokinska oluja koja oštećuje organe u celome telu, uključujući srce i jetru, može uticati i na mozak, pa su gubitak mirisa i ukusa nedavno dodati na listu mogućih simptoma COVID-19, što bi moglo ukazivati na to da bi korona virus mogao da napadne nervni sistem i deo mozga odgovoran za osećaj mirisa, piše Live Science.
Nije sve tako crno
Trenutno ne postoji lek za ciljano lečenje korona virusa, ali dr Penja kaže kako nije sve tako crno i da postoje ljudi koji su imali potpuni oporavak, dok su jetra i bubrezi sačuvali sposobnost da se vrate u normalu.
"U vrlo, vrlo teškim slučajevima, tu je verovatno neka trajna šteta", rekao je doktor.
"Dakle, kod većine ljudi organi će se oporaviti, sve dok preživite infekciju", rekao doktor i dodao da će se i ljudi sa srčanim oštećenjima verovatno potpuno oporaviti, pod pretpostavkom da prežive.
"Ništa od ovoga nije posebno iznenađujuće. Kod napada mnogih virusa vidimo otkazivanje organa", rekao je dr Penja.
On smatra da kada pojedinci razviju imunitet na ovaj virus, "napad" na organe će biti ređi.