EVO ZAŠTO JE U NEMAČKOJ SMRTNOST OD KORONE MNOGO MANJA NEGO U DRUGIM ZEMLJAMA: Virusolozi otkrivaju razloge

Pandemija je teško pogodila Nemačku, zaraženo je više od 92.000 ljudi, ali postotak smrtnih slučajeva dosad je neverovatno nizak u poređenju s mnogim drugim zemljama. Evo verovatnih razloga.

Doktori opremljeni zaštitnom opremom, koje ljudi nazivaju "Heildebergov korona taksi", voze se praznim ulicama Heidelberga da bi obišli pacijente koji su već pet ili šest dana kod kuće, nakon što je potvrđeno da su oboleli od korona virusa. Uzimaju test krvi tražeći znakove da bi kod pacijenta moglo doći do pogoršanja, kako bi u tom slučaju predložiti hospitalizaciju.

 

To se događa čak i sa pacijentima koji imaju samo blage simptome, jer šanse da prežive pogoršanje bitno su bolje ako budu u bolnici kada komplikacije započnu, piše 24sata.

 

- Ta se prekretnica obično događa krajem prve nedelje od infekcije. Ako imate pluća koja bi mogla kolabirati, to se događa u to vreme - kaže prof. Hans-Georg Krauslih, šef virusologije u Univerzitetskoj bolnici u Heidelbergu, jednoj od vodećih nemačkih istraživačkih bolnica.

 

Heidelbergovi korona taksiji samo su jedna od inicijativa u tome gradu, ali predstavljaju ilustraciju do koje su mere u Nemačkoj angažovani javni resursi u borbi protiv epidemije koji objašnjavaju jednu od najintrigantnijih zagonetki pandemije: Zašto je stopa smrtnosti u Nemačkoj tako niska?

 

Virus COVID-19 i posledice te bolesti, snažno su pogodili Nemačku: Prema podacima Univerziteta Džon Hopkins, zemlja je u subotu do podneva imala više od 92.000 laboratorijski potvrđenih infekcija, više nego bilo koja druga zemlja, osim SAD-a, Italije i Španije.

Ali, sa "samo" 1295 smrtnih slučajeva, stopa smrtnosti u Nemačkoj iznosi 1,4 posto, u poređenju sa 12 posto u Italiji, oko 10 posto u Španiji, Francuskoj i Britaniji, te 4 posto u Kini i 2,5 posto u Sjedinjenim Državama. Čak i Južna Koreja, koja se takođe drži modela linearnog rasta krivlje broja obolelih, ima veću stopu smrtnosti - 1,7 posto, piše Njujork Tajms.

 

Glavne razlike

 

- Priča se po celom svetu o nemačkoj anomaliji - kaže Hendrik Strek, direktor Instituta za virusologiju Univerzitetske bolnice Bon. Profesor Strek prima pozive od kolega iz celog svijeta.

Stručnjaci za nisku smrtnost imaju nekoliko odgovora: prvo, na to verovatno utiče i neki statistički parametri, ali i vrlo stvarne razlike u načinu na koji je Nemačka prihvatila epidemiju.

 

Prosečna starost zaraženih niža je u Nemačkoj nego u mnogim drugim zemljama. Prvi pacijenti virus su uhvatili na austrijskim i italijanskim skijalištima i bili su relativno mladi i zdravi, pojašnjava profesor Krauslih.

 

Kako se infekcija širila, porastao je deo starijih ljudi među zaraženima, a povećala se i stopa smrtnosti, koja je pre dve nedelje iznosila samo 0,2 posto. Ali prosečna dob kod oboljenja ostaje relativno niska i iznosi 49 godina. U Francuskoj je ta dob 62,5, a u Italiji 62 godine, pokazuju njihova poslednja nacionalna saopštenja.

Testiranje

 

Drugo objašnjenje niske stope smrtnosti je da Nemačka testira puno više ljudi nego većina zemalja. To znači da "ulovi" više ljudi s malo ili nikakvih simptoma, povećavajući broj poznatih slučajeva, ali ne i broj smrtnih slučajeva.

 

- To automatski smanjuje smrtnost na papiru - pojašnjava profesor Krauslih. Ali, postoje i značajni medicinski faktori koji su umrlih u Nemačkoj održali na relativno niskom nivou, kažu epidemiolozi i virolozi. Glavni među njima su rane i široko obuhvatne kontrole te lečenje, mnogo kreveta na intenzivnoj nezi i pouzdana vlada, čije se smernice za socijalno distanciranje široko poštuju.

Tako je još sredinom januara, mnogo pre nego što je većina Nemaca uopšte razmišljala o virusu, bolnica Charité u Berlinu već razvila test i objavila formulu na mreži. U vreme kad je Nemačka zabeležila svoj prvi slučaj Covid-19, u februaru, laboratorije širom zemlje već su imale zalihu testova.

 

- Razlog zašto u Nemačkoj imamo tako malo smrtnih slučajeva u odnosu na broj zaraženih u velikoj meri možemo objasniti činjenicom da radimo izuzetno veliki broj laboratorijskih dijagnoza - kaže dr Kristijano Drosten, glavni virolog u Charitéu, čiji je tim razvio prvi test. Do sad, Nemačka sprovodi oko 350.000 testova na koronavirus nedeljno, što je znatno više od bilo koje druge evropske zemlje. Rana i sveobuhvatna testiranja omogućila su vlastima da uspore širenje pandemije izolovanjem poznatih slučajeva dok su zarazni. A to je omogućilo i da se mere za spas bolesnika preduzmu pravovremeno.

 

Ako pluća kolabiraju - to se događa nedelju dana nakon infekcije

- Kad imamo ranu dijagnozu, možemo rano lečiti pacijente. Na primer, staviti ih na respirator pre nego što se stanje pogorša, čime je šansa za preživljavanje mnogo veća - kaže profesor Krauslih.

 

Redovno se testira i medicinsko osoblje, koje je pod posebnom opasnošću od zaraze i širenja virusa. Da bi pojednostavili postupak, neke su bolnice započele s blok testovima, koristeći briseve kod 10 zaposlenih, a onda obavljajući pojedinačne testove ako postoji pozitivan rezultat.

 

Krajem aprila će zdravstvene vlasti u Nemačkoj izvesti i opsežnu studiju antitela, tako da se nasumično izaberu uzorci od 100.000 ljudi širom Nemačke, i to svake nedelje, kako bi se utvrdilo u kojim se delovima zemlje gradi imunitet.

Ključ za osiguranje širokog ispitivanja je da pacijenti za to ne plaćaju ništa, kaže profesor Strek i dodaje kako je to značajna razlika u odnosu na stanje u SAD-u u prvih nekoliko nedelja epidemije. Predlog zakona o koronavirusu koji je američki Kongres usvojio prošlog meseca takođe predviđa besplatno testiranje.

 

- Mlada osoba bez zdravstvenog osiguranja koja oseća grebanje u grlu verovatno neće otići kod doktora, a time rizikuje da zarazi puno ljudi - dodaje argument u prilog nemačkoj politici.

Praćenje

 

Krajem marta, profesor Strek primio je vest da je prvi put pacijent u njegovoj bolnici u Bonu pozitivan na korona virus. Bio je to 22-godišnji muškarac koji nije imao simptome, ali čiji je poslodavac - škola - zatražio testiranje nakon što je prijavio da je učestvovao na karnevalu na kojem je bilo ljudi pozitivnih na koronu.

 

U većini zemalja, uključujući i SAD, testiranje je ograničeno na retke pacijente, pa bi čoveku verojatno trebalo odbiti test. Ne i u Nemačkoj. Čim su stigli rezultati testiranja, škola je zatvorena, a svima je, i deci i odraslima naloženo da ostanu kod kuće dve nedelje. Testirano je oko 235 ljudi.

 

- Testiranje i praćenje je strategija koja je bila uspešna u Južnoj Koreji i od nje smo pokušali nešto naučiti, rekao je profesor Strek. Strategiju traženja kontakata trebalo je upotrebiti još agresivnije, kaže. Na primer, svi koji su se vratili u Nemačku iz Ischgla, austrijskog skijališta koje je imalo epidemiju, trebali su biti pronađeni i testirani - pojašnjava.

Snažan sistem javnog zdravstva

 

Pre nego što se virus proširio Nemačkom, Univerzitetska bolnica u Esenu imala je 173 kreveta za intenzivnu negu, opremljena respiratorima. Proteklih nedelja bolnica se borila da osigura dodatnih 40 kreveta i povećala broj osoblja koje je bilo u pripravnosti za rad na intenzivnoj nezi za čak 50 posto.

 

- Sada imamo toliko kapaciteta da prihvaćamo bolesnike iz Italije, Španije i Francuske - kaže Suzan Herold, specijalista za plućne infekcije u bolnici, koja je bila zadužena za restrukturiranje. Širom Nemačke bolnice su proširile kapacitete intenzivne nege. Tako je u januaru bilo oko 28.000 kreveta za intenzivnu negu opremljenih respiratorima, ili 34 kreveta na 100.000 ljudi. Ta je stopa je u Italiji 12, a u Holandiji 7. A sada je u Nemačkoj na raspolaganju 40 000 kreveta za intenzivnu negu.

Postoje stručnjaci koji kažu kako mere socijalnog distanciranja ne bi bile dovoljne za suzbijanje pandemije bez jačanja sistema zdravstva.

- Važno je i da imamo smernice za doktore o tome kako provoditi trijažu između pacijenata, ako to budu morali - kaže profesor Strek, te dodaje kako se nada da to nikada neće morati da rade. Vreme koje je potrebno da se broj inficiranih udvostruči produženo je dosad na osam dana, a ako se zaraza još malo uspori i dođe se na 14 dana, trijaža neće biti potrebna.

 

***

Ukoliko ste propustili, pročitajte uputstvo za pravilno pranje ruku, da li je bolje koristiti tečni ili čvrsti sapun, koja su pravila nošenja zaštitne maske, zašto je važno da što pre prestanete da pušite i kako dezinfikovati mobilni telefon.

Važno je da znate i kako ojačati imuni sistem, može li rakija zaista da pomogne u prevenciji, kako sami uništavamo svoj imunitet i kako razlikovati alergiju od simptoma virusa korona.

#OstaniKodKuće