Morate se paziti izlaganja sunčevim zracima i visokim temperaturama!
Sa letom ne samo da dolaze srećni dani i lepo vreme, nego dolaze i brojni problemi koje prouzrokuje jako sunce i visoke temperature. Zbog toga je jako bitno napraviti razliku između određenih stanja i problema koji mogu nastati usled izlaganja sunčevim zracima i toploti.
Šta je sunčanica?
Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često mogu da se jave umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može da dođe i do gubitka svesti, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
NE PROPUSTITE
Kako bi sprečili nastanak sunčanice, najvažnije je da izbegavate duži boravak na suncu i da glavu prekrijete adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.
Prva pomoć kod sunčanice
Osobu koja je dobila sunčanicu treba odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju). Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat). Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu) - ne odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje gutljaje. Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu! Ako se tegobe nastave ili se pogoršaju, potrebno je javiti se lekaru!
Šta je toplotni udar?
Toplotni udar nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha - pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Toplotni udar je stanje u kome se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Nastaje naglo, usled prekomernog porasta telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40 stepeni Celzijusa, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti (što može biti i prvi znak).
Prva pomoć kod toplotnog udara
Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć! Ako posumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu!
Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće: - osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću. - umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom). - dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.
Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne odobri.
Šta je toplotna iscrpljenost?
Toplotna iscrpljenost često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Ispoljava se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, poremećajem oštrine vida, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti
Osobu treba odmah da smestite u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i da joj skinete odeću. Rashladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak, dajte joj da pije rashlađenu tečnost- vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima. Kod ovog stanja obavezno treba da se potraži medicinsku pomoć, zbog mogućeg pogoršanja u stanje toplotnog udara. Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi.
NE PROPUSTITE
