Ujedno, Kristina Eger pripadnik je velike porodice južnoameričkih industrijalaca. Međutim, do zanimljive biografije nije je dovelo to, već ogroman trud i požrtvovanje, piše Elle. Bila je deo modne kuće Versače devedesetih, a kao menadžer radila je i za određene brendove.
Školovala se u Londonu i Parizu i govori pet jezika. Kaže da se upravo zahvaljujući tom bekgraundu kroz svet kreće s lakoćom. Danas je njen rad usmeren na bespoke modu - onu koja nastaje na zahtev klijenta, a odlikuje se visokim kvalitetom i potpunom jedinstvenošću.
Upravo te osobine prenete su i na događaj Salon of Exellence nedavno održan u Firenci, čiji znatan deo čini projekat nastao iz celokupnog Kristininog znanja, ali i ljubavi prema modi, Fashion Frames - izuzetan multimedijalni događaj koji spaja modu, umetnost i prefinjenost ručnog rada sa naglaskom na etiketi: Made in Italy.
Kako je nastao Fashion Frames?
Osam godina radila sam kao project menadžer holandskih dizajnera za Dutch fashion Foundation. Moj posao bio je da ih putem različitih događaja i velikih modnih sajmova kao što su Tranoi Paris, London Fashion Week i Pitti Immagine plasiram na evropsko tržište. Kada je ovaj projekat zatvoren 2014, pokrenula sam sopstveni.
Zadužena sam za izbor novih modnih talenata i brendova, ali i sam način predstavljanja njihovog rada, izbor lokacije, organizaciju, pa sve do lansiranja brenda na tržište. Projektu se priključio i moj partner Aleksandar Đorđević sa kojim sarađujem na događaju 24 Hours of Elegance koji se svakog septembra održava u Beogradu."
Na koji način je moda postala deo vaše biografije?
Mislim da samo školovanje i usmerenost obrazovanja nisu toliko važni koliko ljubav prema nekoj struci. Važno je da imate kreativni duh i vizionarstvo, treba da budete sanjar. Moj zvaničan ulazak u poslovni svet mode dogodio se 1995. godine kada mi je drugarica rekla kako Versače traži osobu koja govori nekoliko jezika i ume da se ophodi sa ljudima, otvorenu i simpatičnu. Otišla sam na razgovor i nakon 20 minuta dobila posao!"
Kako je izgledao radni dan u modnoj kući koja je tada bila na vrhuncu moći?
Sve je bilo vrlo uzbudljivo, ali i naporno do neba! Đani je bio genije. Umeo je za jednu noć da promeni čitavu kolekciju. To su stvari koje ne zaboravljate, kada odete sa posla i u ateljeu vidite samo dve haljine, u crnoj i beloj boji, a sledećeg jutra sačekaju vas modeli u svim mogućim tonovima. Radio je noću kada nikoga nema i menjao, dodavao, stvarao. Sve nas je znao po imenu..."
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Kada je Versače umro, sve se u firmi promenilo
...Ipak, bio je vrlo zahtevan, ali i darežljiv. Od njega sam naučila kako za dobar rezultat mora mnogo da se žrtvuje. To je ono što mi je dalo motivaciju da se kasnije probijam. Kada je umro, sve se u firmi promenilo, nije više bilo tog kreativnog duha, a sestra mu nije bila ni do kolena. Napustila sam Versače odmah posle Đanijeve smrti."
Kako je izgledalo vaše detinjstvo?
Detinjstvo sam provela između Jugoslavije i Italije, školovala sam se u obe zemlje. U prvi razred sam krenula u privatnoj katoličkoj školi u Italiji, a potom sam dve godine bila Titov pionir. To je bilo neverovatno iskustvo, doživela sam period najvišeg kapitalizma i najvećeg komunizma.
Učila sam i klavir osam godina na prestižnom konzervatorijumu u Cremoni. Bila sam dobar đak, a majka je od mene uvek očekivala odlične rezultate. Divna sećanja vežu me i za baku koja mi je čitala pesme Jove Jovanovića Zmaja. Postoji i jedna izreka kojom se rukovodim čitavog života, a čula sam je baš u Srbiji: Ako ne počneš, nećeš ni završiti."
Ko vas je najviše oblikovao kao osobu?
Moj suprug Vilko Aleksander sa kojim sam provela četvrt veka i čitavu mladost. Sve što imamo danas postignuto je zajedničkim snagama. Radom, disciplinom i odricanjem kada je bilo neophodno.
Imamo troje dece koja sa nama idu svuda po svetu. Na projektima radim noću, kad svi spavaju. To mi ne predstavlja problem jer volim svoj posao, kao i porodicu, tako da mi zapravo ništa ne pada teško jer sam sve sama odabrala."
Koga ste sve upoznali u magičnom svetu umetnosti i mode?
Moja majka radila je na filmskim festivalima te sam još kao dete upoznala Marčela Mastrojanija i De Nira. Dinamičnog i modernog princa koji se druži sa svojim podanicima, Alberta od Monaka. Sestru japanskog cara Hirohita, koju pamtim kao vrlo tihu i skromnu.
Međutim, najveći utisak na mene ostavio je Džon Tejlor, basista Djuran Djurana koji je bio najvoljeniji momak na planeti, te '85. Za mladu devojku to je bio susret sa Bogom! Već sledeće godine udvarao mi se Martin Kemp, iz Spandu Baleta. Zauvek ću pamtiti taj Sanremo 1986."
