Eksluzivno za Story

Glumac iz serije Ubice mog oca rešava KLJUČNU misteriju: ON preuzima odgovornost za SVE što je učinio! (FOTO)

0
Mladi glumac u usponu, Đorđe Živadinović Grgur, već je prikupio mnoge simpatije publike u ulozi "prijatelja Pece iz Pariza", u novoj, kriminalističkoj seriji "Ubice mog oca". U ekskluzivnom intervjuu za Story, Đorđe otkriva sve tajne lika Pece, ali i zanimljiva dešavanja sa snimanja...

 

Story: Koja je, po tvom mišljenju, najemotivnija scena ikada snimljena?

 

foto: Jelena Janković

Đorđe Živadinović Grgur: Ovo je ozbiljno teško pitanje... Svašta sam gledao, i mnogi od tih filmova su bili prilično emotivni, do suza, samo što su te emocije bile različitih kvaliteta, različtih vrsta, i to su bile scene iz filmova 'Lov', 'Društvo mrtvih pesnika', "'Panov lavirint', 'Sanjari', 'Život je lep', 'Moramo da pričamo o Kevinu', 'Ples u tami', 'Dogvil', 'Ja sam ubio svoju majku', 'Mamica'...

 

To su divni filmovi i svaki ima neke emotivne vrhunce. Naravno, ima ih još mnogo. Od domaćih filmova bih možda izdvojio 'Život je lep', 'Beli, beli svet', sveži Grlićev 'Ustav Republike Hrvatske' i naravno 'Pored mene', film na kome je radilo previše meni dragih ljudi i ispred, i iza kamere, a koji je pokazao šta znači iskreni entuzijazam i ogromna volja."

Vuk Kostić prvi put javno o velikom gubitku: Imam veliku bol i nisam je dobro podneo...

 

Story: Koju ulogu smatraš svojim do sada najvećim glumačkim uspehom, a koja ti je najteže "pala"?

Đorđe Živadinović Grgur: Iako igram u više predstava u pozorištu, ne mislim da sam do sada još uvek napravio neki vrhunski glumački uspeh u smislu nečega što treba posebno isticati. Igram u predstavama koje se bave značajnim temama i koje se tiču i pojedinca, ali i našeg društva uopšte, i moram da priznam da nema zadatka koji mi je bio odveć lagan ili najteže 'pao'. 

 

Glumački posao je takav da svaki put sve mora i treba ispočetka, naravno ne zanemarujući prethodno iskustvo, ali potpuno čisto i spremno za nove procese i nove informacije, pristupe i istraživanja. Na primer, predstave 'Muškarčine' i 'Crvena: Samoubistvo nacije' nastajale su na sličan način, ali su moji zadaci i pozicije bile drugačije i ja sam se osećao sasvim drugačije u tim procesima.

 

Rad na 'Gamma Cas'-u bio je jedan od kreativnijih, na 'Žudnji' najintimniji i najiskreniji... Da sumiram, nema šta tu da 'pada', ni lako, ni teško, treba samo posvećeno i vredno da radiš ono što voliš da bi jednom eventualno mogao da kažeš da je upravo tvoj rad najveći glumački uspeh koji je iznedrio partikularne uspešne uloge.

makonda-tracker