Robert Kenedi polako je zatvorio kovčeg, uzeo gospođu na Kenedi za ruku i zajedno su izašli iz istočne sobe. General Hju i ja proverili smo da li je kovčeg bezbedno zatvoren. Pogledao sam na sat. Bilo je 12.46. Video sam predsednika Kenedija po poslednji put u životu. Kovčeg više nikada neće biti otvoren.
Ista slavna baka: Ovako izgleda najstarija unuka čuvene Džeki Kenedi! (FOTO)
Kovčeg u kome se nalazilo telo predsednika Kenedija postavljen je na kočiju koju su vukli sivi konji. Iza je krenula povorka, a prva iza kovčega bila je gospođa Kenedi sa decom.
Krenuli smo ka severoistočnoj kapiji Bele kuće, a povorka se kretala polako. Skrenuli smo u Pensilvanija aveniju gde je stotine ljudi stajalo u tišini sa obe strane ulice. Sa moje pozicije na mestu suvozača, imao sam jasan pogled na uplakana i ožalošćena lica ljudi koji su tugovali za predsednikom kog su voleli.
Nije bilo ni nalik ni na jednu povorku u kojoj sam ikada bio. Nije bilo povika, ljudi koji mašu zastavama, samo hiljade ljudi u smrtnoj tišini. Jedini zvuk koji se čuo i koji će zauvek ostati u mom sećanju bio je zvuk koji su stvarala konjska kopita i prigušen zvuk vojnih bubnjeva.
Do trenutka kada su se vrata definitivno zatvorila u ponedeljak ujutru, pola miliona ljudi prošlo je pored kovčega da se poslednji put pozdravi sa predsednikom.
Gospođa Kenedi bila je duboko upućena u planiranje sahrane. Jedna od stvari na kojima je insistirala bilo je da cela povorka iza kola ide peške od Bele kuće do katedrale Sent Metjuz, a potom do nacionalnog groblja Arlington. Kako je na sahranu trebalo da dođe većina predsednika zemalja, obezbeđivanje povorke bila bi noćna mora.
