Evo šta kažu psiholozi: Skakanje po blatnjavim baricama — da ili ne?

Za mališane tokom jeseni nema veselije zabave od skakanja u gumenim čizmicama, a što je bara veća — to su oni radosniji. Šta o tome misle stručnjaci?

Svaka aktivnost koja se obavlja van kuće može da bude korisna za motorički razvoj deteta, a to važi i za dane u kojima roditelji obični izbegavaju da izvode decu — tokom jeseni, kada se plaše da će se mališani razboleti.

— Deca samo žele da se igraju i da im bude zanimljivo. To je u njihovoj prirodi, a bare su im zanimljive jer kad skaču, prskaju, istražuju ih (oni ne mogu da ocene da li su duboke). Sve što rade sami i što postignu i nauče sami dovodi do toga da postanu samouvereniji, tj. da veruju u sebe i svoje sposobnosti, pa samim tim će i dalje hteti da istražuju i postaju radoznaliji. Jedna sposobnost povlači drugu — kaže psihološkinja Marija Krstić Zdravković za RTS.

 

Kako ona ističe, skakutanje oslobađa od nakupljenog stresa i deluje terapeutski.

— Deca ne znaju da pokažu kada su ljuta, odnosno još ne umeju da upravljaju emocijama, tako da je skakanje jedan vid oslobađanja od stresa — naglašava ova psihološkinja i savetuje mamama i tatama da i u kišnim danima, umesto da sede ispred televizora i gledaju Pepu Prase kako skače po baricama, obuku deci kabanice, obuju gumene čizme i odvedu ih da i sami skakuću.