Patlidžan je počeo da se uzgaja u Kini i Indiji u 5. veku. Kasnije se proširio na Daleki istok, a u Evropi se pojavio tokom 13. i 14. veka, najpre u Španiji, gde su ga, kao i na sever Afrike, doneli arapski trgovci. U 15. veku pojavljuje se u Italiji. U početku je biljka patlidžana davala svetle, male plodove veličine jajeta. Kasnije su uzgojem dobijene različite veličine, oblici (okrugli, duguljasti) i boje.
Boja mu varira od zagasitoplave do ljubičaste i ima debelu koru.
U sto grama svežeg patlidžana sadržano je 24 kcal energije, 1,01 odsto proteina, 0,19 odsto masti, 5,7 odsto ugljenih hidrata, 3,4 odsto dijetetskih vlakana i 92,4 odsto vode. Kuvani patlidžan ima 35 kcal energije, 0,83 odsto proteina, 0,23 odsto masti, 8,73 odsto ugljenih hidrata, 2,5 odsto dijetetskih vlakana. Bogat je celulozom i podstiče rad probavnih organa. Takođe, sadrži znatnu količinu pektina koji snižavaju holesterol.
Plavi patlidžan dobar je za srce jer osigurava značajnu količinu kalijuma, što pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, a sadrži i fitohemikaliju zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Što se vitamina i minerala tiče, patlidžan je vredna namirnica jer u 100 g patlidžana ima 12 mg kalcijuma, 26 mg fosfora, 0,7 mg gvožđa, 214 mg kalijuma, po 0,05 mg vitamina B1 i B2, 0,6 mg vitamina PP i 5 mg vitamina C.
Kupovina i čuvanje
Patlidžani pripadaju grupi biljaka koje sadrže alkaloide, kao što su paradajz, krompir i slatki feferon. Alkaloidi, koji inače izazivaju nervne smetnje i probleme sa probavom, u patlidžanu se nalaze u niskom procentu, tako da nisu škodljivi. Važno je napomenuti i da se kuvanjem nivo alkaloida smanjuje za 50 odsto. Patlidžan sadrži i važne fitonutrijente, od kojih su mnogi antioksidanti.
Recept koji čini čuda: Svaka kašika ove smese koju pojedete skinuće vam 1cm sa struka!
Neka istraživanja povezala su nasunin i ostale fitonutrijente patlidžana sa smanjenjem holesterola u krvi. Nasunin veže gvožđe i tako štiti ćelije od oštećenja i mogućeg stvaranja tumora. Neobična, zagasita ljubičasta boja patlidžana dokaz je da je svež, a peteljka mora da bude sočna i čvrsta.
Obratite pažnju i na tamnije mrlje jer je to znak da se patlidžan kvari iznutra. Birajte plodove dugačke otprilike 15 cm. Čuvajte ih u frižideru, u plastičnoj kesi, najduže pet dana i držite dalje od jabuka, koje proizvode etilen i time utiču na brže kvarenje patlidžana. Nekad su isečeni i posoljeni patlidžani stajali po nekoliko sati kako bi izgubili gorčinu. Nove sorte manje su gorke pa to soljenje i ceđenje više nije potrebno, čime se čuvaju vredniji sastojci ovog povrća.
Entoni Bordejn
Poznati američki kuvar Entoni Bordejn poznat je kao veliki gurman i hedonista koji uživa u isprobavanju novih ukusa i recepata. Slavni šef njujorške kuhinje posebno voli specijalitet koji potiče iz Libana, a baba ganuš često sprema gostima u svom restoranu, ali i prijateljima.
Zimski hit: Kroz hladne dane uz vitaminsku salatu zdravlja!
Papucaki
Sastojci:
1 veći plavi patlidžan
300 grama mlevenog junećeg mesa
1 glavica luka
1 čen belog luka
so, biber, kari, đumbir u prahu
1 pavlaka za kuvanje
Priprema:
Plavi patlidžan iseći napola, izrezati ga nožem ukoso, napraviti mrežu, posoliti ga i ostaviti da odstoji kako bi pustio vodu i gorčinu. Za to vreme prodinstati luk i meso, dodati začine, malo peršuna i seckanog crvenog paradajza.
Ako je patlidžan velik, pre punjena izdubiti ga i staviti u rernu da se zapeče desetak minuta. Potom patlidžan napuniti smesom, preko ga zaliti pavlakom za kuvanje i staviti u rernu da se peče pola sata na temperaturi od 220 stepeni.
