piše: dr Dejan Kordić,
internista Opšte bolnice MediGroup
Koronarna bolest je oboljenje savremenog čoveka. Nekada smatrana bolešću starijeg životnog doba, ona danas sve češće pogađa i mlađu populaciju pa je često dijagnostikujemo već u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama. Njena učestalost bila je veća među muškarcima, ali danas se granica među polovima briše. Mnogobrojni su uzroci nastanka koronarne bolesti: godine, pol, visok krvni pritisak, nepravilna ishrana, loše životne navike, poput pušenja i smanjene fizičke aktivnosti, te nasleđe i stres, važni su činioci koji dovode do ubrzanog propadanja krvnih sudova. Udružene bolesti, a na prvom mestu dijabetes i hipertenzija, dovode do ubrzanog propadanja krvnih sudova i razvoja koronarne bolesti.
Stručnjaci otkrivaju: Kada možemo bez opasnosti uzimati dodatke ishrani?
Različiti simptomi i znakovi
Koronarna bolest pogađa krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić, nastaje kao posledica postepenog sužavanja krvnih sudova u složenom procesu arterioskleroze ili naglo kada zbog tromboze krvnog suda dolazi do iznenadnog prekida protoka kroz koronarni krvni sud. Zavisno od mehanizma nastanka, koronarna bolest može da se manifestuje nizom različitih simptoma koji su vezani za smanjenje snadbevanja srčanog mišića krvlju i taj složeni patološki proces nazivamo ishemijom. Ako ona postepeno nastaje i traje dugi niz godina, najčešće se javlja u obliku stabilne angine pektoris, a u naglo nastalim trombozama koronarnog krvnog suda govorimo o akutnom infarktu miokarda. Od veličine zahvaćenog krvnog suda zavisi i zona ishemije srčanog mišića, a samim tim i stepen ozbiljnosti koronarne bolesti.
Danas se suočavamo sa epidemijskim razmerama bolesti srca i krvnih sudova kako u svetu, tako i kod nas. Prema statističkim podacima, 55 odsto ukupnog mortaliteta u Srbiji otpada na bolesti srca i krvnih sudova. Dnevno u Srbiji oko 35 osoba doživi akutni infarkt miokarda, od čega 15 umre u prvim satima razvoja bolesti. Zbog visoke smrtnosti i invaliditeta u najproduktivnijem životnom dobu, koronarna bolest predstavlja veliki socijalno-medicinski problem i njena rana dijagnoza i efikasno lečenje predstavljaju merilo stepena razvoja zdravstvenog sistema jedne zemlje.
Bol u grudima – upozoravajući znak
U svakom dijagnostičkom postupku prvi korak je razgovor s pacijentom i klinički preged. Anamneza koronarne bolesti može biti ponekad toliko tipična da daje dovoljno podataka za pravilnu dijagnozu, a katkad može da zavede lekara i bolesnika na pogrešan put. Najčešća tegoba zbog koje se bolesnici obraćaju lekaru jeste bol u grudima. On se obično javlja u sredogruđu, sa širenjem u levu ruku, ponekad u vrat i stomak, a vezan je za nedostatak vazduha, osećaj nepravilnog srčanog rada i pojačano znojenje. U stabilnoj formi bolesti, bol je vezan za fizički napor, emocionalni stres ili kontakt sa hladnim vazduhom. Naglo nastali jak bol u grudima obično upućuje na akutni infarkt miokarda. Nažalost, tegobe nekada nisu tako tipične. Kod dijabetičara, na primer, tipičan anginozni bol može da izostane pa često u kliničkoj praksi srećemo bolesnike koji su preležali infarkt miokarda a da to nisu ni znali.
Nije baš uvek korisno: Mleko menja način na koji određeni lekovi deluju
Dijagnostika i angiosala
Koronarografija spada u invazivnu kardiološku dijagnostiku. Ova metoda podrazumeva da pod kontrolom RTG aparata vizuelizujemo koronarne krvne sudove u koje smo ubrizgali kontrastno sredstvo. Tako obojeni krvni sudovi postaju vidljivi i na njima jasno raspoznajemo njihovu anatomiju, morfologiju kao i patološke promene. Koronarografija se izvodi tako što se preko perifernog arterijskog krvnog suda (krvni sud podlaktice ili prepone), ulazi u arterijsku cirkulaciju i za to specijano dizajniranim kateterima dolazi do koronarnih krvnih sudova u koje ubrizgavamo kontrastno sredstvo. Primenom raznih radioloških projekcija u mogućnosti smo da sagledamo koronarne krvne sudove iz raznih uglova i da tražimo na njima suženja koja mogu biti odgovorna za nastanak simptoma. Od nalaza koronarografije zavisi dalja strategija lečenja bolesnika i zato ovu metodu nazivamo zlatnim standardom u dijagnostici i lečenju koronarne bolesti. Koronarografija se obavlja u angiosali. Koncept savremene kardiologije, u skoro svim dijagnostičkim i terapijskim protokolima, podrazumeva invazivnu kardiološku dijagnostiku, tako da bez angiosale jedna bolnica nije u mogućnosti da reši sve dijagnostičke i terapijske zahteve u lečenju kardioloških bolesnika. Angiosala je mesto gde se postavlja jasna i tačna dijagnoza koja omogućava dalje opcije lečenja shodno savremenim preporukama i vodičima dobre kliničke prakse.
