Nova studija istraživača sa Univerziteta u Njujorku koristila je prediktivnu analitiku da bi utvrdila rane znake teške bolesti pluća kod pacijenata sa COVID-19.
Istraživači su utvrdili da su tri simptoma, kada se pojave zajedno, prilično jasni znakovi akutnog respiratornog sindroma, stanja opasnog po opstanak pluća, koja može da zahteva intubaciju pacijenta, piše Stil.
Prvi faktor je blago povećanje ALT-a, enzima koji signalizira oštećenja jetre ili upalu. Drugi je jak bol u mišićima - klinički poznat kao "mijalgija". Treći faktor su visoki nivoi hemoglobina, proteina koji transportuje kiseonik kroz krv.
"Nadamo se da ćemo pomoći kolegama u toj prvoj fazi da budu u stanju da identifikuju ko može da postane težak slučaj", rekla je za Business Insider Megan Kofi, stručnjak za zarazne bolesti i vođa ove studije.
Studija je analizirala zapise 53 hospitalizovana pacijenta u gradu Venzhou u Kini. Većina pacijenata bila je u tridesetim ili četrdesetim godinama, a gotovo dve trećine su bili muškarci.
NE PROPUSTITE
Iako tipični simptomi COVID-19 uključuju temperaturu, suv kašalj i otežano disanje, bolovi u telu su sledeći najčešći simptomi, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Agencija je u februaru izvestila da 14% obolelih od koronavirusa oseća bolove u telu ili bol u zglobovima.
Dr Kofi je istakla da sada više pažnje posvećuje pacijentima koji pokazuju ove simptome, ali sva tri moraju biti prisutna da bi se smatralo da neko ima rani rizik od teške bolesti pluća.
NE PROPUSTITE
Označavanje teških slučajeva moglo bi da umanji broj hitnih prijema
"Tri blaga simptoma sama po sebi obično ne pokreću "alarm" kod lekara", kaže Kofi.
"Bolovi u telu ne bi bili prva stvar za koju bih pitala", rekla je. "Ja bih se uvek raspitala da li postoji kratak dah pre bilo čega, jer to je neko kome treba odmah da se pomogne", dodala je.
Ali, utvrđivanje da li će se pacijentu možda pogoršati stanje moglo bi da pomogne bolnicama da odluče koje slučajeve treba nadgledati. Lekari bi tada mogli da leče pacijenta pre nego što njihov slučaj postane kritičan, čime je smanjeno opterećenje hitnim slučajevima.
NE PROPUSTITE
Kod pacijenata sa teškom plućnom bolešću simptomi se pogoršavaju nakon 5 do 8 dana.
U proseku, pacijenti iz studije su primljeni u bolnicu tri dana nakon što su se pojavili simptomi. Većina je imala groznicu i suv kašalj, iako se kod oko trećine razvio produktivni kašalj. Manje od četvrtine pacijenata imalo je šištanje u plućima ili otežano disanje. Samo je nekoliko pacijenata imalo bolove u telu, bol u grlu ili proliv.
Studija je otkrila da je većina pacijenata na početku razvila blage simptome. U teškim slučajevima, simptomi poput nedostatka daha, upale pluća i akutnog respiratornog sistema obično su se pojavili pet do osam dana od početka bolesti.
Otprilike 88% pacijenata imalo je bele mrlje koje nazivamo "brušeno staklo" na svojim CT snimcima, što je nagoveštavalo prisustvo tečnosti u plućima.
Ali samo pet pacijenata - svi muškarci - razvilo je tešku bolest pluća.
Po dolasku u bolnicu, muškarci su imali povišenu temperaturu, kašalj, šištanje u plućima i kratak dah. Svaki je na svom CT snimku takođe imao te bele mrlje.
Stariji muškarci, po dosadašnjim podacima, imaju veću verovatnoću da razviju smrtonosne simptome, ali starost i pol nisu bili snažni indikatori teške bolesti pluća.
Podaci iz Kine, Južne Koreje i Italije sugerišu da više muškaraca umire od korona virusa nego žena. Jedno moguće objašnjenje je da su muškarci većim delom pušači. Muškarci takođe imaju višu stopu hroničnih bolesti poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
