Limun je poreklom iz Indije i Irana, odakle se u poslednjim decenijama Rimske imperije raširio po severnoj Africi. Smatra se da je Aleksandar Makedonski limun doneo u Staru Grčku iz Persije. Poznato je da ga je Kolumbo odneo u Ameriku gde se danas najviše uzgaja. Danas, takoreći, nema nijedne kuće bez limuna. Ovo voće postalo je skoro univerzalni lek, a naročito se preporučuje kada je u pitanju lečenje gripa i nazeba. Zimi se često pije uz čaj a limunada je napitak koji prija tokom cele godine. Limun sadrži vitamin C, gvožđe, kalcijum, magnezijum koji veoma povoljno utiču na lečenje reumatizma, arterioskleroze, hemoroida, neuroze. Čisti jetru, podstiče varenje i sagorevanje masnoća, pa je gotovo nezaobilazna stavka na spisku namirnica u dijetalnoj ishrani. Postoje različite dijete sa limunom, a sve se zasnivaju na konzumiranju svežeg limunovog soka.
PRIMENA U KOZMETICI
Ova biljka je zastupljena i u aromaterapiji. Njen miris ima umirujući efekat. Otklanja osećaj iscrpljenosti, umora, napetosti, nelagode, straha. Udisanje eteričnog ulja limuna takođe bistri um i povećava koncentraciju. Limun ima široku primenu u kozmetici. Može sa naći kao sastojak mnogobrojnih šampona, sapuna i losiona. Odličan je za negu kože pošto joj daje baršunast izgled i sjaj. Koristi se kao sredstvo za podmlađivanje lica. Efikasan losion za zatezanje bora i sužavanje otvorenih pora na bazi limuna je veoma jednostavno napraviti. Svega nekoliko kapi limuna kanuti u 2 dl mineralne vode i to je ceo recept. Losion koristiti jednom do dva puta dnevno kao sredstvo za čišćenje lica, a krajnji efekat je čisto lice, osvežena koža, manje vidljivih bora i pora. Sok i kora limuna koriste se u ishrani tokom cele godine za pripremanje sokova i čajeva, kao dodatak jelima (kolačima) i kao sredstvo za dezinfekciju i konzerviranje namirnica. Interesantno je da se limun preporučuje i kao sredstvo protiv komaraca.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
