Paprika je povrtna biljka sa stabljikom i plodovima raznih oblika i boja: od malih bobica do velikih mehurastih plodova, poput paradajza, roga ili onih šiljatih, a može biti tamnozelena, svetlozelena, žuta, narandžasta i crvena. Ukus takođe varira, pa postoje slatke, poluljute i ljute. Tu korisnu i nadasve hranljivu namirnicu u Evropu su doneli Španci u 15. veku. Kasnije se preko Afrike proširila u Tursku, a odatle u Mađarsku. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti. Paprika je vrlo hranjiva namirnica jer u 100 g svežeg ploda ima: 92 odsto vode, 6 g ugljenih hidrata, 0,99 g belančevina, 0,3 g masti i 1,2 g dijetetskih vlakana.
OBILJE VITAMINA
Iako se južno voće smatra najbogatijim prirodnim izvorom vitamina C, više ga ima u paprici. Zanimljivo je da njen plod ima dvostruko više vitamina od ostalog povrća. Lekovitost paprike potiče od kapsaicina i deluje antiseptički, u digestivnom traktu sprečava razvoj bakterija koje izazivaju truljenje, poboljšava apetit i varenje. Jača imunitet organizma, posebno kad je reč o reumatskim oboljenjima tako što utiče na površinsku kapilarnu cirkulaciju. Zbog značajnog sadržaja kalijuma, ona ima i određena diuretska svojstva i antikancerogeno dejstvo. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi ili počeci infektivnih oboljenja, a njime može da se spreči i opadanje kose, spoljnim tretmanom.
Paprika - antidepresiv i afrodizijak
PRIRODNI LEK
Paprika potpomaže varenje, a ljuta se smatra lekom protiv usporene probave. Interesantno je da je paprika antioksidant jer čisti telo od slobodnih radikala. Ona još sprečava arteriosklerozu, odstranjujući holesterol iz krvi i dobra je prevencija protiv infarkta, moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Zahvaljujući PP vitaminu širi krvne sudove. Seme paprike, koje je sastojak aleve paprike, samleveno zajedno s plodom upija holesterol. Vitamin E, kao njen sastojak, olakšava prenos kiseonika pa se organi i tkiva bolje napajaju. Ljuta paprika sprečava razvoj mikroba i fermentaciju smanjujući proizvodnju i zadržavanje toksičnih materija u crevima. Poželjna je i u dijetama jer ubrzava metabolizam i sagorevanje kalorija.
Posna kuhinja: Paprike punjene povrćem po tradicionalnom bugarskom receptu
SOK OD ZELENE PAPRIKE
Sok od zelene paprike sadrži mnogo silicijuma koji je neophodan noktima i kosi, a takođe potpomaže rad lojnih žlezda i žučnog kanala. U kombinaciji sa sokom od šargarepe, postiže izvanredne rezultate u uklanjanju pega s kože. Osobe koje pate od gasova u stomaku, kolika i spazma creva mogu osetiti veliko olakšanje ako dnevno piju 50 ml soka od zelene paprike.
RECEPT:
PUNJENA PAPRIKA
SASTOJCI:
700 g mešanog mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
3 čena belog luka
kašičica crvene paprike
kašičica soli
pola kašičice crnog bibera
6 kašičica pirinča
kašičica sitno seckanog peršuna
kašičica vegete
1 kg paprika
0,5 dl maslinovog ulja
2 velike kašike brašna
grančica celera
2-3 velike kašike koncentrata paradajza
malo soli
PRIPREMA
Povadite seme iz paprika. U posudi pomešajte mleveno meso sa svim začinima pa tom smesom napunite paprike. Propržite malo brašna na ulju, dodajte pasirani koncentrat paradajza i dolivajte vodu sve dok ne dobijete željenu gustinu sosa. U njega stavite punjene paprike i grančicu celera. Poklopite i kuvajte 20 minuta u ekspres loncu ili sat i po u običnom.
