Stručnjaci tvrde da je ovu namirnicu poželjno konzumirati i do četiri puta dnevno, zbog toga što je bogata vitaminom A i C
Dinja je idealna namirnica za osveženje tokom letnjih dana. Iako je njena prava sezona od juna do kraja avgusta, danas se može naći u bilo koje doba godine. Ona ne goji i prepuna je vitamina i drugih važnih sastojaka neophodnih organizmu. Dinja kao vrlo korisna namirnica može da se jede i na početku obroka, ali sa dodatkom malo soli i bibera da bi bila svarljivija. Pojedini svetski gastronomi preporučuju konzumiranje samo sa biberom, iza čega treba popiti čašu dobrog vina. Ipak, najpoznatije hladno predjelo je dinja sa pršutom.
VOĆE ILI POVRĆE?
Kada je reč o ovoj namirnici, podeljena su mišljenja u vezi sa tim kojoj porodici pripada. Neki tvrde da pripada krastavcima, a drugi je svrstavaju u porodicu bundeva. U skladu sa tim, postoje oni koji govore da je dinja voće, ali i neki koji je smatraju povrćem. U toj podeli, više je onih koji će vam reći da je dinja voće, najviše zbog činjenice da je slatkastog ukusa, dok oni koji ističu da je ovaj loptasti plod povrće, to pravdaju činjenicom da mora da se seje svake godine.
ISTORIJA
Ljudi dinju konzumiraju od davnih dana. Zanimljivo je da i u vezi sa njenim poreklom ne postoji jedinstveno mišljenje. Prema nekim teorijama ona potiče iz Azije, a po drugim iz Afrike. Ipak, ono što je potkrepljeno istorijskim činjenicama jeste da je antički lekar Hipokrat osobama sa lošim varenjem savetovao da posle obroka obavezno pojedu krišku dinje prelivene vinom. Pored toga, nalazimo da su dinju spominjali na području današnje Kine, i to hiljadu godina pre Hrista. U Bibliji se spominje da su Izraelci, lutajući 40 godina po pustinji, najviše žalili za tim što pri ruci nemaju ovo voće.
ZA DOBRU FORMU
U 100 grama dinje ima samo 34 kalorije. Bez obzira na to što je slatka, ona zapravo ima malo šećera. Bogata je vodom. U izobilju ima vitamina A, neophodnog za ten i vid, kao i vitamina C. Ova dva antioksidansa zajedno štite organizam. Dinja je bogata i tiaminom, niacinom, vitaminom B6, folatima, pantotenskom kiselinom. Od minerala sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor. Na internetu se mogu naći podaci da beta karoten iz dinje može pomagati u borbi protiv karcinoma pluća, ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih formi, ali dr Sandani Wijerathne, onkohirurg i član Koledža onkologa Šri Lanke, rekao je za AFP telefonom da su bilo koje tvrdnje da gorka dinja može poslužiti u tretmanima protiv raka jesu nedokazane.
Takođe, biljna vlakna dinje povoljno deluju na organizam i stomak, a ima čak 300 miligrama kalijuma u sto grama dinje, te se navodi da pomaže organizmu da napravi balans sa natrijumom.
SORTE
Postoji nekoliko vrsta dinja. Dinja Noir de Carmes tokom zrenja menja boju od crno-zelene do narandžasto-zelene, mesnati deo ima slatkast miris. Dinja Pepinos ima žute plodove sa prugama, koji ukusom podsećaju na lubenice. Orange Beauty je novija vrsta dinja, koja rano sazreva, s narandžasto-crvenim mesnatim delom i visokim sadržajem šećera. Dinja Doral podnosi nižu temperaturu i sazreva i napolju na toploti.
RECEPT
Dinja sa pršutom
Sastojci:
dinja
pršuta
feta sir
balsamsko sirće
maslinovo ulje
sveži listići nane
Priprema:
Dinju naseckajte na kockice, a pršutu na tanke listiće. Feta sir isecite slično kao i dinju i ga poprskajte maslinovim uljem i balsamskim sirćetom. Na koktel štapiće nabodite prvo feta sir, dinju, pršutu i na kraju stavite listić nane.
Berenis Marlo
Zvodljiva francuska glumica Berenis Marlo ima nekoliko trikova za dostizanje visokog nivoa fizičkog izgleda. Bondova devojka iz filma Skyfall obožava da konzumira svežu dinju, kao i salate čiji je ona glavni sastojak.
Piše: Stefan Tošović
