Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste njen list i koren. Dobra je za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu. Ona ima blagotvorno dejstvo na bolesti koje nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi odgovorni su za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma, a ukoliko su ovi organi preopterećeni, nastaje pogodno tlo za razvoj različitih oboljenja kao što su ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritis. Kopriva je poznata i po tome što sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.
LEKOVITO DEJSTVO
Ova biljka ima dosta veliki koren, a stabljika raste u visinu i do metar i po. Listovi su joj u obliku srca, na vrhovima zašiljeni, a na obodima testerasti. Prekriveni su žaokama koje su kukaste na vrhovima. Kada se dodirne, žari jer izliva oštre sokove na kožu. Koristi se u lekovite svrhe i kao industrijska biljka. Raste kao korovska biljka na zapuštenim mestima, neobrađenim oranicama, pored puteva, u jarkovima.
Najbolja je u proleće kada je biljka mlada, bere se cela zajedno sa listovima i stabljikom, ali može se brati i kasnije, tokom cele godine. Njen koren sakuplja se u proleće i jesen, a seme joj sazreva u avgustu.
Kopriva se najčešće upotrebljava kao lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkuloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na želucu, nesanice, nervoze. Izuzetno je bogata korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom. Čaj od koprive odlično je prirodno sredstvo za iskašljavanje, pročišćava jetru, želudac i creva, a ujedno je koristan lek protiv anemije, groznice, žutice, malarije. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, olakšava varenje, umanjuje uznemirenost i blagotvorno deluje na nesanicu. Ipak, u nasem narodu najčešće se koristi za lečenje malokrvnosti, a kapi od koprive preporučuju se za jačanje korena kose i protiv njenog opadanja.
Čorba od koprive
Sastojci:
1 kašika ulja
150 g crnog luka
200 g šargarepe
300 g barene koprive
2 kašike brašna
so
biber
500 ml vode
120 ml kisele pavlake
Priprema
U tiganju na zagrejanom ulju propržite crni luk i šargarepu isečene na kocke, dodajte kratko blanširanu i iseckanu koprivu i nalijte vodom. Čorbu začinite i zgusnuti je umućenim brašnom i vodom. Na kraju dodajte pavlaku i servirajte.
Iako raste svuda, nastojte da koprivu berete na mestima gde nema puno prašine i saobraćaja. Vodite računa da je konzumirate samo termički obrađenu jer sveža može da ošteti bubrege.
Glumica Gvinet Paltrou je pristalica zdravog načina ishrane. Ona je čak napisala i knjigu svojih recepata. Svojim obožavaocima ova holivudska diva otkrila je da tokom sezone obavezno pije šejk od koprive.
