Kada su je 2013. godine nutricionisti i poznavaoci gastronimije proglasili supernamirnicom, pitaja, popularnija kao zmajevo voće, postala je sve traženija na prehrambenom tržištu širom Evrope. Njeno ime sve češće ukucava se u internet pretraživače, a ljudi iz delova sveta u kojima ova voćka nije zastupljena, svojim sunarodnicima jedva čekaju da se pohvale kako su je okusili. Ako biste je videli na mestu koje u prehrambenim prodavnicima nije predviđeno za stacioniranje voća i povrća, verovatno vam na pamet ne bi pala pomisao da je reč o jestivoj namirnici. Njena spoljašnjost je jarke ružičaste boje, sa bodljama i zelenim nijansama. Zbog svog neobičnog, egzotičnog i pomalo nezgrapnog izgleda, često se koristi kao ukras.
OD MEKSIKA DO TAJLANDA
Kada se pozabavimo spisima u kojima se spominje ovo voće, nalazimo legendu koja kaže da ko pojede pitaju, postaje snažan kao i mitsko biće koje bljuje vatru. Ona je egzotično tropsko voće i predstavlja plod kaktusa. Raste isključivo noću, a opada sa prvim zracima sunca. Pitaja potiče sa prostora Centralne i Južne Amerike. Tačnije, poreklom je iz Meksika. Kultivisana je i u jugoistočnoj Aziji, a kada se neko vrati sa Tajlanda, nakon što vam opiše tamošnje prirodne lepote, prokomentariše veliku količinu dama za jednu noć i dostupnost opijata, verovatno će vam reći da je probao i zmajevo voće. Kako smo naveli, kora mu je ružičasta i debela. Sam plod težak je između 150 i 600 grama. Cveta nekoliko puta godišnje. Doprinosi uspešnom oprašivanju moljaca i šipmiša.
CRVENA I BELA
Jestivi deo zmajevog voća je zapravo njegova unutrašnjost, tačnije pulpa. Ona može biti bela ili crvena i poseduje male crne semenke slične onima koje poseduje kivi. Nutricionisti navode da one koje potiču iz Azije, uglavnom imaju belu, mesnatu, jestivu unutrašnjost i manju nutritivnu vrednost, nego li one sa crvenim jezgrom, koje najčešće rastu na području Centralne Amerike. Plod pitaje najčešće se preseče na pola i mekani untrušanji deo se izvadi. Pored toga, zmajevo voće može da se jede kašičicom direktno iz polutke. Neretko se jezgro pitaje seče na kockice i koristi za različite salate. Meso ove voćke može da se iscedi u sok i popije.
BUDI UVEK KAO ZMAJ
Pitaja je veoma hranljiva. Ima visok sadržaj vode, a mali procenat šećera i masnoća. Poseduje karoten, koji poboljšava zdravlje očiju. Sadrži vlakna, koja smanjuju masnoće i regulišu probavu u organizmu. Proteini koje pitaja ima, pogodni su za poboljšanje metabolizma. Kalcijum iz pitaje znači čoveku u tome da ima zdrave zube i čvrste kosti. Vitamini B2 i B1 doprinose tome da čovek izgubi aptetit, što mu pomaže u nameri da se oslobodi viška kilograma. Zmajeva voćka bogata je i vitaminom B3, koji je značajan za izgled kože. Pitaja je sačinjena i od vitamina C, koji doprinosi opštem imunitetu tela. Za pomoć u formiranju tkiva, značajan je fosfor, koji je takođe jedan od sastavnih delova pitajinog jezgra. Poznato je da ima svojstva afrodizijaka, te da poboljšava potenciju.
RECEPT:
Voćni šejk sa Tajlanda
SASTOJCI:
Jedna pitaja sa crvenim jezgrom
Jedan mango
Jedan kivi
Nekoliko listića nane
BROJ OSOBA:
Jedna
CENA:
320 dinara
NAČIN PRIPREME:
Mesnati deo zmajevog voća izvaditi kašikom i staviti u blender sa komadićima manga i kivija. Dobijenu gustu masu staviti da se ohladi. Nakon toga, ukrasiti je listićima nane i egzotični osvežavajući napitak je spreman.
POZNATA LIČNOST:
SANDRA BULOK
Kada su čitaocima predstavljali dijete poznatih ličnosti, holivudski mediji su nekoliko tekstova posvetili i nuđenju odgovora na pitanje kako da u odmaklim četrdesetim godinama izgledate kao Sandra Bulok? Poznata glumica konzumira pitaju najviše zbog činjenice da reguliše nivo šećera u krvi, te je zmajevo voće neizostavni sastojak voćne salate čijim konzumiranjem holivudska brineta započinje svoj radni dan.
Piše: Stefan Tošović
